Čuva gol reprezentacije, a u slobodno vreme čuva farmu od 250 bikova i 92.000 pilića

Dečačkog hoda i veselosti, ženske suptilnosti i šarma, stigla je izvinjavajući se ako je zakasnila koji minut. Ona ista Klara Voltering, čija harizma tako zrači sa terena, samo veče pre toga pohvatala je brojne šuteve srpskih reprezentativki koje su je gotovo listom označile „glavnim krivcem“ za startni poraz u drugoj rundi.

Već izvesno vreme ova dama slovi za jednog od vodećih golmana planete, ali ima i vrlo zanimljivu drugu profesiju.

Tehnolog je agrikulture, a po osvajanju druge titule u Ligi šampiona, leta 2015. sa Budućnosti, napustila je Podgoricu i vratila se u rodnu Nemačku da preuzme roditeljsku farmu.

- Da, ja sam i farmer, školovala sam se za to, imamo porodični biznis. To je farma mojih roditelja, sada sam ja vlasnik. Radim sve, od papirologije, administracije, do bavljenja životinjama. Imamo 250 bikova, proizvodimo govedinu. Brinem i polju na kome proizvodimo hranu za životinje i za nas. Takođe imamo i 92.000 pilića. Svaki dan je novi izazov i nikad ne znate šta će se dogoditi - priča Klara.

Kako balansirate život profesionalnog sportiste i obaveze na farmi?

- Teško. Budim se, leti u šest, a zimi u sedam počinjem da radim. Po nekad dan mi traje do deset uveče. Nije lako da se uskladi sa treningom.

Ali i dalje ne odustajete od rukometa?

- Tako je divno biti deo našeg tima u ovom trenutku. Rukomet je moja strast, ali jednaku strast imam i prema mom drugom poslu. Sve dok me ispunjava baviću se i jednim i drugim. Mada, vreme je da nađem neko rešenje da ne trpi ni jedno ni drugo. Trenutno, nije savršeno ni za rukomet ni za posao, ali trudim se. Ako, čovek zaista voli to što radi, onda nađe i snagu za sve.

U drugoj profesiji tek počinje, a u rukometu je već ostvarena, jako dobro znaju svi ljudi okupljeni oko rukometa o kome je reč kada se pomene njeno ime.

Koji su to za nju trenuci za pamćenje u rukometu?

- Naravno osvajanje Lige šampiona. Fantastično. Neverovatno. Igranje u tako dobrom timu Budućnosti. Bio je to drim tim. Uvek kada osvajate nešto je posebno. Imala sam neke specijalne trenutke i sa reprezentacijom, imam ih i sada. Svaki tim ima nešto posebno, nešto što se ne zaboravlja.

Takođe, stiču se i nezaboravna prijateljstva napominje Klara.

- Srećna sam da sam  ih upoznala i igrala pored Bojane Popović i Maje Savić. Dale su mi mnogo podrške u karijeri. Igrala sam sa Jelenom Trifunović, Jelenom Živković, sada ima novo prezime... Ah, da, Lavko, zatim Željkom Nikolić...

Da li ste nešto rekli Željki ili nekoj drugoj devojci pre meča Srbije i Nemačke:

- Naravno, rekla sam da znam gde šutira, ona zna moje reakcije i da će biti zanimljivo.

Željka je i znala, ali ste ostale pošteno namučili, čime ste ih to toliko zaplašili?

- Ne znam da li su se uplašile mene - usledio je smeh - Pre mislim da je naša taktika bila prava. Imate jako dobra krila, šutere koji mogu da šutnu i sa devet, deset metara, a ja sreću da sam zaustavila dosta šuteva. Dobro smo počele, snažno, a srpski tim nije bio pripremljen za tu situaciju.

Potom je usledilo nekoliko pohvala na račun Srpkinja:

- Sve čestitke, odlično su igrale u Stokholmu, divno ih je videti na terenu. Nedostajala im je povređena Lavko, a mi smo im pokazale da moraju da imaju i neka rezervna rešenja. Htele su da igraju preko krila, pivota, a mi smo sasekli krila i lake pasove do kružnog napadača i zbog toga su se našli u nekoj novoj situaciji koja je nama išla na ruku. Bez obzira na ishod našeg meča, taj tim ima kvalitet..

U fudbalskom svetu uglavnom se kaže da svi igraju, ali Nemci pobeđuju. Kako je to u damskom rukometu?

- Mislim da to pravilo ne važi za nas, ali radimo na tome. Vrlo sam ponosna na moj tim, na način kako su igrale do sad.

Poslednju medalju osvojili ste 2007, bronzu, na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.

- Da, davno je to bilo... Ali, iskreno ne razmišljamo o tome. Sve je moguće. Kada smo došli u Švedsku niko nije znao naše mogućnosti, a mi smo verovale u sebe i to je najvažnije.

Vaši momci, prvaci Evrope iz Poljske, januara ove godine, poneli su nadimak „bed bojsi“, a vi ste brendirane kao rukometne dame.

- Mi smo „Biglerove dame“, zbog našeg trenera. Nismo htele da budemo „bed grls“, htele smo nešto baš naše.

Kako je raditi sa Mihaelom Biglerom koji je na klupu stigao iz muškog rukometa, pre nepunih 11 meseci na EP je predvodio rukometaše Poljske?

- Verovatno mu je sve pomalo čudno, pogotovo kada mi nešto kažemo. Stane, pa kaže:“OK, ovo je novo za mene“.

Na primer?

- Neke lične stvari o kojima pričamo ili kad ujutru jedna drugoj kažemo: Dobro jutro princezo“, a on pita: „Štaaa?“. Bio je u početku zbunjen, ipak je to promena. Ali, na kraju svega je rukomet. To je najvažnija stvar, oko toga smo okupljeni. A on ima mnogo iskustva i to je savršeno za nas. Imamo novi način rada, treniranja. Radimo vrlo naporno, ali je isto važno da se taj rad vidi i na terenu - kaže Klara koja je sa Nemačkom koja domaćin već obezbedila direktno mesto na Svetskom prvenstvu dogodine.