Matić: Počelo je da se šapuće o prvom mestu

Bojan Matić, golgeter Mačve, šetao je centrom Zrenjanina, bio kraj spomenika Kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Prihvatio je fotografisanje kraj jednog od najlepših obeležja najvećeg banatskog grada.

- Rođen sam u Zrenjaninu, živim u Novom Bečeju i nije daleko. Kad nemam obaveza u Šapcu, ako nisam u porodičnom domu kraj Tise ili kod sestre u Novom Sadu, onda sam kod prijateljima na Begeju – kaže Bojan Matić.

Uz osmeh je otkrio i jednu tajnu:

- Malo je trebalo da budem centarfor Banata. Pre tri i po sezone, kad je ispao iz Prve lige, bio sam na razgovoru. Da je bio prisutan Mirko Vučurević, sigurno bih predvodio napad, jer su zahtevi bili mali, novajlije u finišu prelaznog roka, mnogo su koštale. Otišao sam u Sentu i stigao do prvog strelca Srpske lige „Vojvodina”. Verovatno bih takav učinak imao i u Karađorđevom parku, ali to je sada prošlost.

Letos je napustio Loznicu i prihvatio se izazova u Šapcu, sa Drine je doplovio do Save.

- Nisam na Lagatoru imao priliku da se iskažem, napadač ne može da se dokaže u šansama na kašičicu. U Mačvi su me sjajno prihvatili, izborio se za minutažu i maksimalno posvetio da to, do kraja, iskoristim. Silno bih pogrešio da sam otišao u drugu sredinu, možda mi je samo u matičnom Jedinstvu, bilo kao sada.

Pred početak prvoligaške trke, kako je istakao, nisu kraj Save razmišljali o jesenjem tronu. Ćutali su i slušali savete trenera Predraga Rogana.

- Kad smo ostvarili maksimalan učinak u prva četiri kola, uz dobre igre, počelo je da se šapuće o prvom mestu na polovini trke. Što je vreme odmicalo, bilo je to sve glasnije. Ostvarili smo o čemu nismo pričali, atmosfera je vukla, svi smo se podredili kolektivu i bilo je jasno da rivali ne mogu da nas zaustave.

Rekao je da ga jedino peče poslednji meč i poraz od Inđije, pred simpatizerima u Šapcu.

- Ne znam kako se to dogodilo, kao da smo u meč ušli opuštenije. Nismo iskoristili što smo imali i „zeleno – beli“ su nas kaznili. To je i u domenu verovatnoće, prvak teško sve mečeve kod kuće može da pobedi. Nije nas to, međutim, poremetilo, samo je potvrda da se greške u fudbalu kažnjavaju.

Matić je prvi strelac ekipe, od 22 gola Mačve, osam je njegovih.

- Ne znam kako će da zvuči, ali ne brojim pogotke. Možda se ne poklapa sa mestom u timu, jer su centarforovi zaduženi za golove, a meni je drago i kad asistiram. Naša igra je pojednostavljena, brz sam i igram iz jednog dodira, munjeviti su prodori po bokovima i na meni je da ispratim proboje saigrača. Nekad prva, pa druga stativa, često očekujem povratnu loptu u visini penala i protivnik ne zna kako ćemo da reagujemo u ofanzivi. Šef Rogan dobro je skockao igru, složio nas kako treba i gotovo da se na pogled razumemo.

Mačva je osvojila 34 boda, pet više od Slobode, osam od pirotskog Radničkog...

- Cenimo sve rivale, ali ispred sebe vidimo jedino Super ligu. Cilj je da, sa prve pozicije, uđemo u elitu. U prvom delu išli smo od meča do meča, biće tako i u nastavku, a kad se pogleda raspored, u prva četiri kola mnogo toga moglo bi da bude jasnije. Gostujemo drugoplasiranim Užičanima, dolazi Zemun, idemo Proleteru, pa čekamo Piroćance. Dobili smo ih u prvom delu, optimista sam i za nastavak, iako je jasno da ne moramo sve da pobedimo da bismo zadržali tron.

Nije od onih koji vole da se bave prognozom, ali rekao je da, uz Mačvu, Zemun ima šanse da se plasira u superligaško društvo, iako je jesen završio kao šesti sa 23 boda.

- Tako mislim, Zemun ima dobar tim, a čujem da traga za dobrim pojačanjima. Niko od nas, ipak, ne misli o tuđem, već o vlastitom dvorištu. Neka rade drugi što im je volja, bitno je da se dobro spremimo i odbranimo stečeno iz prvog dela. Veliki sam optimista.

Dok je plaćao račun, usledila je opaska da se liderska pozicija lepo nagrađuje.

- U Mačvi niko ne pominje finansije, svi smo u mislima ka prvom mestu. Plasman u Super ligu je daleko više od nagrade. U atmosferi gde niko ne iskače, dišemo jednim plućima i sve se svodi na istu misao i cilj a zove se elita – jasan je Bojan Matić, prvi strelac lidera prvoligaškog karavana.