Žurnal i RS Srbije izabrali najbolje: Godina Sanje Radosavljević i Petra Nenadića

Na svečanosti upriličenoj u prostorijama srpske kuće rukometa u Tošinom bunaru laureati su dobili zaslužena priznanja.

Ove godine prvi put su treneri i kapiteni superligaških timova birali najboljeg igrača i igračicu Srbije, nezavisno od toga da li su angažovani u inostranstvu ili igraju u domaćim klubovima.

Kod dama neizvesna trka potrajala je do poslednjeg momenta i to između dve dame koje su izgleda ostavile najjači utisak u 2016. Ana Radović partijama u Medicinaru i apsolutnom dominacijom na domaćem tlu i, na kraju pobednica, Sanja Radosavljević, fantastična u prvoj fazi Evropskog šampionata u Švedskoj, gde su reprezentativke Srbije zauzele deveto mesto.

Sanja je izabrana za najbolje levo krilo prve faze takmičenja, a zbog obaveza u mađarskom Vacu, nije mogla da prisustvuje svečanosti, pa je nagradu, iz ruku glavnog i odgovornog urednika Sportskog žurnala Predraga Sarića, primio Sanjin brat Uroš, prvotimac Spartak Vojputa koji se oporavlja od povrede kolena.

Ko je najbolji igrač 2016. nije bilo dileme. Ovo je vreme Petra Nenadića:

– Kruna fantastične godine i na klupskom nivou i individualno. Srećan sam i zadovoljan. Priznanje je motiv i satisfakcija za naredne. Dobro je znano da je teže očuvati stečeni status nego ga dostići. Nema mnogo vremena za slavlje i radovanje. Već me čekaju nove obaveze početkom nove godine.

Bila je ovo za Petra Pana godina za nezaborav, dva puta zaredom osvojen Super glob sa Berlinom, titula prvog strelca Bundes lige...

– Sve je išlo onako kako treba. Hvala Bogu, nije bilo ni povreda.

Imate li želju za Novu godinu?

– Prvo da ostanem zdrav, a drugo da sa reprezentacijom izborimo plasman na Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj i na klupskom nivou da zadržimo četvrto mesto ili odemo stepenik više, probamo da odemo u Ligu šampiona. To je plan do juna, a posle da vidimo šta dalje.

U jednom od obrazloženja zašto glas za najboljeg igrača ide baš Vama, neko reče da ste kao rukometni Mesi. Uvek imate u rukavu neki neočekivan, atraktivan potez.

– Teško je objasniti kako i šta uradim. Nekad ni sam ne znam šta ću sa loptom da uradim. Prijaju mi ta poređenja svakako i hvala na tim komplimentima– zaključuje Petar Nenadić.