Olga Danilović: Posle poziva u reprezentaciju sam drhtala, bila sam u šoku

Olgu Danilović kao da su ove sezone ispod novogodišnje jelke pehari dočekali. Sa takvom lakoćom i hrabrošću je najbolja mlada srpska teniserka dolazila do titula u proteklih 12 meseci. Od trofeja sa Rolan Garosa, koji je osvojila u paru sa Paulom Arijas, preko titule šampiona Evrope, prvog profesionalnog turnira, do činije pune narandži.

Svi oni učinili su da Olga Danilović preraste iz devojčice koja obećava u teniserku koja ostvaruje. Nizali su se ove godine kao nijedne pre, što u pojedinačnoj konkurenciji, što u parovima. Na kraju je svih 12 meseci spakovano u 12 poena na VTA listi, i četiri velika pehara u ličnoj kolekciji.

I dok novo drvo krasi porodični dom Danilovića, pitamo Olgu, šta bi poželela od Deda Mraza za narednu godinu?

- Što manje povreda – odgovara na prvu, a uz smeh dodaje: – Volela bih i da ne prespavam ovu Novu godinu. Da izdržim do ponoći. Inače, ne volim nešto posebno praznike. Valjda zato što nemam odmor dok oni traju.

Iako, kako sama kaže, nije u ljubavi sa veseljima povodom početka nove godine, bez problema se prisetila omiljene praznične tradicije.

- Svake godine palimo vatromet, tata, mama, sestra, brat i ja. To mi je najdraža aktivnost. Dođu nam i prijatelji tog 31. uveče, i to ponavljamo svake godine.

U sezoni u kojoj je tenis postao više od igre, Danilovićeva je imala pregršt trenutaka za pamćenje, ali je samo zbog jednog plakala od sreće.

- Najradije se sećam Rolan Garosa, jer mi je to prvi osvojen gren slem. I prva profesionalna pobeda u Antaliji mi je značila, ali mi je Pariz bio nešto posebno. Jedan je od najvećih turnira u našoj profesiji, a ove godine ga je i Novak osvojio, tako da je po svemu bio drugačiji. Od tada mi je sve krenulo na bolje – nostalgično govori Olga.

Ima li u planu za narednu sezonu mesta i za Fed kup reprezentaciju Srbije, čiji ste član bili ove godine?

- Jedan od najlepših trenutaka mi je bio kad sam dobila poziv za reprezentaciju. Drhtala sam, bila sam u šoku. Tako da ću se svakako odazvati, ako taj poziv ponovo dođe na moju adresu. To je bilo veliko iskustvo za mene, iako nisam igrala. Bila sam četvrti igrač, ali sam bila sve vreme sa njima, zajedno smo trenirale. Pomoglo mi je mnogo, jer sam posle toga odigrala jedan od najboljih mojih turnira, u Bugarskoj. I više nego spremna sam da i zaigram za Srbiju. Tenis je uglavnom individualni sport, a ekipna atmosfera u nacionalnom timu dodatno imponuje i motiviše. Za svoju zemlju bih i povređena i zdrava, i uvek igrala...

Posle svega, pitamo Olgu, koja je najvažnija lekcija koju je naučila u 2016. godini?

- Da uvek treba raditi više. Sa svakog turnira sam izvukla neku pouku. Svesna sam da moram da budem strpljivija. Ne postoji neka očigledna slabost u mojoj igri, element na kome moram više da radim, ali treba da budem mentalno jača – zaključuje mlada nada srpskog i svetskog belog sporta.

Kompletan intervju možete da pročitate u novogodišnjem trobroju Sportskog žurnala za 31. decembar, 1. i 2. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.