Ivana Španović: Planiram brak i proširenje porodice posle Olimpijskih igara u Tokiju

Čitaoci Sportskog žurnala imali su privilegiju da postave pitanja Ivani Španović. Šansu da elektronskim putem razgovaraju s evropskom primadonom u skoku udalj iskoristilo je više stotina zainteresovanih.

Najbolja srpska atletičarka od 2013. do ove sezone u izboru našeg lista, odgovorila je na 49 odabranih pitanja. U prazničnom trobroju dajemo prvu grupu, uz naš 19. izbor najboljeg nacionalnog predstavnika kraljice sportova. Drugu ćemo objaviti u 2017. kada ćete saznati i kojih deset čitalaca će dobiti potpisane Ivanine fotografije, jer je njihova pitanja rekorderka smatrala najboljim. 

Velibor, Crvena Reka: Hoćeš li posle karijere ostati u atletici i na koji način?

– S obzirom da sport zahteva mnogo odricanja i česta odsustva, za sada nisam sigurna da li i na koji način želim da ostanem u atletici po završetku karijere. Kada dođe do toga, možda promenim mišljenje.

Neda iz Beograda je ukazala da je u starijim razredima osnovne škole i pitala Ivanu kada je stavila prvu tetovažu, koju i zašto?

– Retko govorim o tetovažama, jer je to stvar i stav lične prirode. Prvu tetovažu sam uradila s 20 godina. Imam ih nekoliko i svaka mi znači na neki svojstven način. Vezujem ih za osećanja i svoje stavove.

Marko iz Niša: Viđamo te da se zagrevaš sa slušalicama na ušima. Da li je to muzika koja te podiže ili smiruje?

– Pre takmičenja mi treba mir. Treba mi nekoliko minuta da se koncentrišem na to kako se osećam i koliko sam motivisana za ono što me čeka. Slušam laganu muziku, nekada ne slušam ništa jer mi prija tišina.

Ivana iz Sombora je zanimalo šta Ivana govori sebi pred odlučujuće skokove: Vidim uvek da nešto pričaš i to dugo. Nadam se da nećeš sakriti kao što je Isinbajeva odbijala da kaže šta je govorila svojoj motki.

– Ne postoji ništa što može da me poremeti na samom takmičenju osim sopstvene greške. Ima dana kada osećam svoju superiornost i u tim trenutcima sve ide prilično glatko. Bude i dana kada osećam svoje slabosti i tada je ključno da ostanem koncentrisana i istrajna u tome da izvedem idealan skok. Ne misleći ni na šta drugo osim na određenu tehničku stvar koja će mi doneti željenu dužinu skoka. Izazov je tada, uraditi nešto što ranije nisi uspevao znajući da si za to sposoban. Moja uverenja su jača od svake sumnje koja se makar na trenutak, provukla u mislima. Govorim sebi ono, što bih želela da vidim da sebe gledam sa strane.

Mira, Novi Beograd: Ostavljaš utisak devojke koja zna šta hoće u životu i čvrsto ide ka tome. Kada nameravaš da se udaš, koliko dece da imaš i kakvi su ti planovi posle karijere?

– Oduvek pravim dugoročne planove i ciljeve jer jedino tako mogu da funkcionišem. Planiram brak sa svojim partnerom i proširenje porodice posle Olimpijskih igara u Tokiju. Tome se radujem, kada god da se desi. Svojoj mami pomažem u radu s decom u školici sporta u Zrenjaninu, s verenikom vodim fitnes centar u Novom Sadu, a za nešto novo čuvam slobodno vreme posle završetka karijere.

Nikola, Ugrinovci: Koja ti je od životinja koje si imala bila najdraža? Čitao sam o vevericama, psima...

– Imala sam egipatskog kengura, leteću vevericu... sada malog belog zeku i psa. Obožavam životinje jer sam čitavog života imala nekog kućnog ljubimca pa mi je nazmislivo da danas bude drugačije.

Kompletan intervju možete da pročitate u novogodišnjem trobroju Sportskog žurnala za 31. decembar, 1. i 2. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.