Kao grom iz vedra neba odjeknula je u leto 2015. informacija da Zoran Laković napušta FSS i odlazi da radi u UEFA.
Još nestvarnija – stigla je nedavno: Nekadašnji generalni sekretar srpske kuće fudbala postao je treći čovek evropske – direktor UEFA.
Umesto negde na „krovu Evrope” odmor i novogodišnje praznike provodi u Beogradu, u krugu starih – prijatelja s kojima se družio i kad je pre deceniju zbog principijelnosti razmišljao čak i da napusti FSS...
Kažu da novac, vlast i slava menjaju ljude. Ilija, Lale i Peđa, momci s kojima smo ga zatekli u hotelu „Teatar”, uveravaju da je njihov prijatelj Zoran Laković sačuvao sve vrline s početka karijere.
Prvi ste funkcioner iz Srbije koji je ne samo ušao u UEFA, nego i ozbiljno prokrčio sebi put maltene do vrha u vrlo kratkom periodu?
- UEFA je velika organizacija i u njoj, iako neke stvari izgledaju da su se slučajno desile, one se rade temeljno. Skoro deset godina bio sam uključen u rad i funkcionisanje UEFA u različitim svojstvima. Bio sam član nekoliko važnih komiteta na predlog matičnog fudbalskog saveza - Srbije, počev od investicionog het-trik komiteta zaduženog za sve investicije u fudbalskoj infrastrukturi svuda u Evropi, preko komiteta koji se bavio nacionalnim takmičenjima. Jedan od ključnih zadataka tog komiteta bio je nova „Liga nacija” koja startuje 2018. godine. Na predlog Kongresa UEFA 2011. izabran sam za jednog od tri interna revizora, posle je to preraslo u „koplajans komiti” koji se bavio čekingom funkcionisanja svih različitih organa budžeta komiteta i komisija u UEFA. Nakon toga sam dobio ponudu da radim u administraciji i evo godinu i po nakon toga, usledila je stvarno za mene velika čast i ispunjenje svih mojih dosadašnjih profesionalnih snova da na predlog predsednika, na poslednjem IO, preuzmem funkciju direktora nacionalnih asocijacija, jednog od četiri direktora UEFA. To desetogodišnje iskustvo u organima UEFA doprinelo je i da maltene nemam veliku tranziciju, jer sve ljude s kojima sam sada počeo da radim, poznajem dugi niz godina. Eto, ništa se nije desilo na prečac.
Pomalo je simpatično to da su Balkanci preuzeli UEFA: Čeferin, Laković, Teodoridis... Može li to nešto da donese ovim zemljama, s obzirom da i Slovenija, iako je možda u malo boljoj situaciji ima kao i Srbija problema sa svim i svačim?
- Gospodin Čeferin je dobio poverenje 76-77 odsto Evrope. Iako se misli da su ga naravno podržali balkanski ili jugoistočni region, to je bila mala zamena teza u našim medijima... Prvu podršku dobio je od nordijskih zemalja. Zatim, sve velike zemlje poput Nemačke, Francuske, Španije, Portugala, Rusije, Turske, izašle su i javno podržale gospodina Čeferina, verujući u njegove ideje i program. Mislim da je to pre svega velika čast za njega, a potom i velika odgovornost jer su mu fudbalske zemlje koje mnogo znače u evropskim i svetskim okvirima dale podršku verujući da je pravi kandidat koji može da nastavi dalji uspon evropske kuće fudbala. UEFA je jedna od najvećih, ako ne i najveća, sportska organizacija na svetu, ne samo u evropskim okvirima. Radeći u UEFA imate veliku čast, ali i veliku obavezu i odgovornost. Predsednik kao najviši organ formira svoj tim, administraciju, pravi organizaciju, direktorijum i zacrtava strategiju razvoja.
Šta konkretno Vi radite?
- Moj zadatak jeste vođenje tima koje se bavi svim evropskim nacionalnim asocijacijama. Za sve investicije koje žele da prave, nacionalni savezi širom Evrope prvo se obraćaju mom stafu i mom odeljenju. Prvi neposredni kontakt svakog nacionalnog saveza sa UEFA, ide preko nas.
Koliko saradnika imate?
- Do sada je ta divizija imala pedesetak ljudi, sada na predlog predsednika radimo reorganizaciju. Predsednik je obećao da će na sastancima koji slede u januaru sa svih 55 nacionalnih saveza, a potom i sa stafom, prvo njima biti prezentirano kako će UEFA izgledati.
Kako izgleda vaš radni dan u Nionu, ponedeljak na primer?
- Videćemo u novoj godini, do sada je bio prilično intenzivan jer je bilo dosta putovanja. Od izbora novog predsednika susreli smo se sa gotovo dve trećine nacionalnih saveza, bilo da smo ih lično posetili, ili smo organizovali sastanke u Nionu. Poslednja dva meseca su bila vrlo radna i malo je bilo tih ponedeljaka u Nionu, više - svuda po Evropi, od Bilbaa do Kazanja. Ono što mi svi pokušavamo da pratimo, a predsednik insistira na tome, upravo su komunikacija i direktan odnos sa predstavnicima i predsednicima nacionalnih saveza jer želi da već u prvih nekoliko meseci implementira sve što je obećao tokom kampanje. Zahtevao je i određene promene u statutu i u organizaciji UEFA i u mnogim drugim stvarima. Nisu to neke velike promene, pogotovo što on voli da kaže da to nije nikakva revolucija, to je samo evolucija...
Kada vam je radno vreme?
- Od 9 do 18, ja malo ranije dolazim na posao.
Da li je Čeferin strog?
- Ne, on je moderan, mlad i obrazovan predsednik koji tačno zna šta hoće, i na koji način želi da sprovede ideje. I ono što se meni lično sviđa, želi da gradi tim ljudi oko sebe, ne samo u Izvršnom komitetu već i u administraciji i tu nema nikakvog problema da se interno diskutuje i da se zauzimaju zajednički stavovi.
Kakvu imate saradnju sa FSS?
- Dobru, ne samo sa FS Srbije već sa svim savezima u regionu.
Zar FSS nema protekciju?
- U kom smislu?
U smislu bilo kojih problema koji mogu da nastanu.
- Ne bi bilo pošteno da ima protekciju.
Zar Francuska nije imala protekciju za vreme Platinija?
- Nije. Radio sam u srpskom savezu 2010. kad smo se kvalifikovali, bili smo u istoj grupi sa Francuzima. Setite se i te utakmice, i sad već možemo da kažemo - sumnjivog penala, pitanje je da li je bio jedanaesterac nad Žigićem, ili nije...
Dobro, nije bitno, Francuskoj je kasnije vraćeno u meču sa Irskom.... Kako izgleda biti jedan od dvojice vrlo cenjenih Srba u fudbalskoj Evropi. Mislim na Milorada Mažića i Zorana Lakovića, prija li vam to?
- Pa, da vam kažem - stvarno prija. I Milorad Mažić i Zoran Laković su pre svega produkti srpskog saveza. Nikada ni jedan ni drugi ne bi postali ništa da nisu imali dobru potporu i bazu u svom nacionalnom savezu. I mislim da je to neki postulat. Ja bar tako uvek gledam i uvek ću gledati. Svi naši ljudi koji na bilo koji način, i iz bilo kojih pobuda, napuste privremeno ili trajno fudbalsku Srbiju, to moraju da imaju u podsvesti. To moraju da imaju u podsvesti a često nemaju i naši igrači. Jer, pitanje je da li bi bili takvi igrači da nisu igrali za nacionalne selekcije Srbije. Pitanje je da li bi imali takve ugovore, da li bi nastupali u takvim klubovima? Ako ne u velikoj većini, onda sigurno mali deo zasluga treba da ide trenerima koji su ih selektirali, selektorima koji su ih vodili kroz nacionalne reprezentacije... Često sad putujem po svetu i svi se sećaju zlatne generacije sa Novog Zelanda, i tako je pamte: kao reprezentaciju koja je osvojila Svetsko prvenstvo.
Kako sada gledate na one grafite ispisane po zgradama: „Lopovi iz FSS: Tole i Laković, odlazite“...?
- Pa dobro, možda su ljudi bili vizionari (smeh). Šalim se. Sve je to normalno...
Da li je normalno da vas nazivaju lopovima?
- Takva je sredina, okruženje. Ovde ljudi jednostavno ne vole, u bilo kom segmentu društva, da neko izađe iz prosečnosti. Mnogo mi pomažu ti svakodnevni problemi, i borba koju smo imali poslednjih nekoliko godina, i više mi ništa nije čudno. U koji god deo Evrope da odem, na žalost, uvek smo već neku sličnu situaciju imali kod nas u Srbiji. Pre nego što sam došao na odmor, putovao sam u Grčku gde je takođe veliki problem: umešala se politika, veliki klubovi, FIFA nametnula Komitet za normalizaciju, ne mogu da se održe izbori, sudije su pod velikim pritiskom... I ja im u šali kažem: evo, da još govorite srpski, pa da se prisetimo nekih stvari koje smo mi imali. Fudbal je univerzalna kategorija i svuda su slični problemi. U zavisnosti od razvoja društva, problemi se pomeraju. Tole Karadžić i Kokeza mogu da rade, a i rade dobre stvari, ali, ukoliko nema vizije i strategije pre svega od države i državnih organa na koji način će se fudbal i sport generalno razvijati, srpski sport neće napraviti ni jedan veći iskorak. Mislim da smo svi tu u limitima i da već udaramo u krov nekog okvira koji je država zacrtala. Kod nas se strategija sporta i fudbala, uređenje - ni sportskih društava, ni klubova - nije promenila od 45. godine. Pogledajte samo u Mađarskoj šta se napravilo uz ozbiljnu, normalnu strategiju sporta i poverenja. Država nije tu da se meša, da odlučuje na koji način će funkcionisati bilo koje sportsko društvo, ali mora da naprvi okvire, pravila i da osigura da se poštuju. To je uradila Mađarska i vidite kakvi su rezultati poslednjih tri-četiri godine. Mađarska ulaže preko 100 miliona dolara svake godine u infrastrukturu!
A Srbija?
- Srbija van FS Srbije ulaže veoma malo. Mi smo ovde uvek bili neshvaćeni. Dok sam bio u FS Srbije, pričajući šta sve radimo, pitale su me kolege iz drugih evropskih saveza „zašto to radite”? Nije dužnost FS Srbije da pravi terene, na stadionima koji ne pripadaju čak ni njihovim članovima, ne pripadaju klubovima koji su članovi FSS, već lokalnim samoupravama ili državi. Nije dužnost FS Srbije da pravi reflektore, terene sa veštačkom travom, da gradi nove stadione! To ni jedan fudbalski savez ne radi. FS Srbije je to radio! Jer, nije dužnost vaterpolo saveza da pravi bazene, a košarkaškog saveza da gradi hale. A ta kategorija je „normalna”, jer niko nikada nije optuživao ni košarkaški savez, ni vaterpolo savez zato što bazeni prokišnjavaju ili je hladna voda.
Otišli ste iz FSS, stadion niste sagradili, a želeli ste?
- Mislim da stadion treba da bude jedan od osnovnih prioriteta novog rukovodstva. To ne može da napravi FS Srbije. Nigde u svetu FS nije pravio nacionalni stadion. To je projekat koji treba da napravi država. Albanija pravi tri nova stadiona... Bojim se da će Srbija vrlo brzo doći u situaciju da jednostavno nemamo gde da odigramo nacionalne utakmice i da naši klubovi ne igraju u Evropi jer je po svim parametrima infrastruktura u veoma lošem stanju.
Kako se osećate kad na tribini vidite transparent Delija: „UEFA podržava teroriste”?
- Zanimljivo! Fudbal je svetski projekat, i zanimljiv je zato što i dve babe na pijaci mogu da znaju da li Muslin, ili Božović, ili Nikolić rade svoj posao dobro, ili mogu da im zamere. I svako ima neku svoju istinu i neki svoj naboj i što se tiče kluba za koji navija i svog trenera, rukovodstava u klubovima, rukovodstva saveza, tako i rukovodstva UEFA...
Kada Vam je bilo najteže u FS Srbije? Jeste li pomišljali možda da napustite Terazije?
- Turbulentno je bilo... Ja sam dugo u FS Srbije, na poziciji generalnog sekretara od 2005, ili 2006...
Prvog radnog dana sa novim predsednikom Tomislavom Karadžićem došlo je do varničenja zbog ostanka Smedereva u ligi, i tada ste razmišljali da odete. Šta bi danas bilo da je Zoran Laković tada napustio FSS, sigurno ne bi radio u UEFA?
- Nisam o tome nikada razmišljao, ali, uvek sam imao stav i mišljenje, pogotovo ono što mi je statut dozvoljavao, odnosno što dozvoljava generalnom sekretaru, a to je da štiti zakonitost. Normalno je u fudbalu da uvek imate različita razmišljanja, ali nakon te nove odluke ušli smo u reviziju svih pravilnika. Tada smo napravili sve nove pravilnike, radili smo udarnički šest meseci i postavili osnove za formiranje, kasnije i uz veliku pomoć gospodina Mirka Poledice, nezavisnog arbitražnog suda da na neki način zaštitimo sve fudbalere koji su u Srbiji bili ostavljeni na milost i nemilost klubova. Propisali smo sve procedure, jer do tada nisu bili jasni kriterijumi, ako jedan klub napušta takmičenje, ko treba da ga zameni, na koji način itd.
Šta radite u Beogradu?
- Uglavnom vreme provodim u društvu porodice: sina i ćerke, supruge, brojne familije, a i prijatelja.
Ima li zahteva: „daj Zorane pomozi da Zvezda uđe u Ligu šampiona, ili Partizan... da reprezentacija dobije sudiju koji će nam pomoći....
- Nema. Ako ikako budem mogao, uvek ću da navijam za naše klubove, to nije sporno, međutim, oni su svesni svih obaveza koje treba da ispune na nekom svom putu ka Ligi šampiona i Ligi Evrope.
Postoje li u Nionu one vruće i hladne kuglice?
- To možete sad da pitate predsednika FIFA da li će vam otkriti, jer on je bio zadužen za vruće i hladne.... Šalim se, nema toga...
Kako onda Partizan i Zvezda uvek naleću na Ludogorec? Kako nikad na Dinamo?
- To zavisi od klupskih koeficijenata. Put koji je napravio Platini, takozvanu stazu šampiona znači da šampion Srbije nikada neće igrati do Lige šampiona sa četvrtoplasiranim klubom Premijer lige, Bundes lige, italijanske lige, već će uvek igrati sa prvakom iz regiona, e sad pošto je uvek Ludogorec šampion, nadam se da će ga Zvezda ili Partizan sledeći put proći.
Kada ćete zajedno sa Čeferinom doći u Srbiju?
- Razgovarali smo sa gospodinom Kokezom nekoliko puta i mislim da će onog trenutka kada bude usledio poziv od strane sadašnjeg rukovodstva FS Srbije, predsednik će sigurno doći.
Da li ste dobili švajcarski pasoš, ili naš diplomatski?
- Ne, ne, ni jedan ni drugi. Ja imam normalan pasoš i na tome ću se zadržati. Sa našim pasošem, osim u par zemalja, može slobodno da se ide bilo gde.
Supruga i deca žive u Nionu?
- Da supruga i deca su između Niona i Ženeve?
Švajcarska je poznata po čokoladi, da li je toliko sladak život u Nionu?
- Pa dobro, nije loš život... Za porodicu, decu koja sad treba da krenu u školu, je jedno novo iskustvo. Malo je teško, nema prijatelja i familije, pogotovo kad su deca mala kao što su moja, ali tamo imate jednu sigurnost i jednu širinu pre svega za obrazovanje dečije.
Koliko traje novi mandat direktora?
- Nije određeno.
Znači sve dok je Čeferin predsednik?
- Videćemo. Dok je predsednik zadovoljan...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
