Novak Đoković se još koleba kad je u pitanju prvo kolo Dejvis Kupa protiv Rusije: Niš može da se nada

Specijalno za Žurnal iz Dohe: Vojin Veličković

– Postoji mogućnost, ali ne mogu da obećam ni garantujem. Nisam hteo da se previše rano obavežem jer ne znam kako će se stvari odvijati u ovom periodu, tokom janaura. Ako budem zdrav, igraću protiv Rusije.

Isto važi i za turnir u Dubaiju na prelazu iz februara u mart.

– Nisam mnogo promenio moj takmičarski kalendar u odnosu na prošle godine. Najveća razlika je što nisam prijavio nijedan turnir u nedelji pre Indijan Velsa, kada sam do sada najčešće igrao u Dubaiju, jer ne znam kako ću proći u Dohi, Melburnu i možda na Dejvis kupu.

Potom objašnjava zašto nije prelomio.

– Želim prvo da vidim kako ću se osećati fizički, emotivno i psihološki pa ću onda odlučiti. To je jedina nedelja koju sam izostavio iz kalendara kakav je bio poslednjih pet-šest godina.

Čime bi bio zadovoljan u 2017, takmičarski gledano.

– Malo imam drugačiji stav po tom pitanju nego ranije. Ne gledam previše daleko. Ne usredsređujem se na neke ciljeve koji su mesecima ispred mene. Što se  generalnih ambicija tiče, nije se nešto promenilo u odnosu na protekle godine. Gren slemovi su i dalje navažniji i to su turniri na kojima bih voleo da igram najbolje što mogu i da osvojim još neku titulu. Pored toga, tu su i svi veći turniri, Dejvis kup.

Ako sve bude prema očekivanjima, Srbija bi mogla da se nada još jednoj Salatari

– Verujem da će sve biti u redu i da ću moći da igram za reprezentaciju pa i posle da održim kontinuitet u igrama na visokom niovu. Sada je najveća koncentracija na moju igru, više nego na druge tenisere i spoljašnje uticaje. Više je na ono na šta ja mogu da utičem, da iz sebe iznesem najveći mogući potencijal i maksimum svojih mogućnosti. Znam da kada sam na svom vrhuncu mogu da pobedim bilo koga na bilo kojoj podlozi u bilo kojim uslovima, zbog vere u sebe i svoje kvalitete, samopouzdanje automatski raste.

Potom je ocenio prošlu sezonu.

– Prvih šest meseci su, rezultatski gledano, bili odlični. Drugih šest meseci su bili gore-dole, ja nisam bio na nivou koji sam postavio poslednjih godina. Svestan sam toga, ali kada pogledam tih šest meseci, srećan sam što sam prošao kroz takvo iskustvo, jer mi je to pomoglo da shvatim šta će se dešavati. Sigurno je da mi je krunisanje titulom na Rolan Garosu odnelo emotivno koliko mi je i donelo.

Uveren je da je odmor dobro iskoristio.

– Tokom pet-šest nedelja pauze između sezona, nisam se mnogo odmarao, jer u tih pet-šest nedelja moraju da stanu i pripreme za narednu godinu. Mislim da bi idealno bilo kada bi pauza bila nešto duža. Ali tako je kako je, bilo je vremena kada sam imao i kraći odmor. Uspeo sam da provedem neko vreme sa porodicom, nisam mnogo putovao. Želeo sam da ostanem kod kuće, na jednom mestu gde mogu da napunim baterije.

Bio je u Beogradu na svadbi Viktora Troickog, posećivao kulturne događaje...

– Životni stil tenisera i sva to putovanja, ponekad izgubite koordinate. Svuda ste. Zato je sjajno biti na jednom mestu nekoliko nedelja. To vam dozvoljava da se raspakujete i psihološki opustite. Ta pauza mi je omogućila da se osvrnem na sve što sam prošao u karijeri, naročito u poslednjih 12–15 meseci i razmislim šta je moj sledeći korak.

Za razliku od ranijih godina kada je sezonu počinjao na Hopman kupu ili u Abu Dubaiju, sada se ustalio u Dohi.

– Ovo mi je treći put za redom da počinjem sezonu ovde – nije krio Nole zadovoljstvo zbog ovakvog izbora. U obe prethodne godine pobedio je na Australijskom openu.– Veoma sam zadovoljan organizacijom, svi se osećamo kao kod kuće. Hotel je odličan, imamo i plažu, možemo da dovedemo familije i da kombinujemo takmičarski i porodični život. Mečevi počinju kasno popodne, što nam dozvoljava da izbegnemo vrućinu. Uvek igra četiri–pet tenisera iz prvih deset, tako da je turnir zaista odličan način da se počne sezona i krene prema gren slemu u Melburnu. Stadion je fantastičan, tereni takođe. Ovaj turnir postoji od 1993, ima dugu tradiciju u tenisu.

Još jednom se osvrnuo na 2016.

– Drugih šest meseci ne vidim kao promašaj, nije u mom karakteru da tako gledam na stvari, da nisam uspeo, da sam bio loš, da sam pao ili slično. Gledam  na svako iskustvo kao na blagoslov. Naravno da bih voleo da dobijem svaki meč, ali to nije moguće. Zato je za mene druga polovina 2016. veoma dragocena jer se više uči iz poraza nego pobeda. Zato taj period ne vidim kao krizu, nego izazov, iskustvo koje će mi pomoći da budem još jači i bolji. Na kraju krajeva, moj je izbor da igram tenis, da budem na terenu. Zaista želim još više u tenisu, da vidim koliko daleko mogu da odem, da vidim koje su moje mogućnosti. Ja ne verujem u limite u životu. Želim da se borim za uspehe sve dok mogu.