KOVAČI MEDALjA - Jović: U Tokiju stepenik više

Iza pomenutih uspeha stoji trener Dragan Jović. Niko nije mogao da oduzme ništa njegovom briljantnom stručnom radu, ali, kad je, dok su se još razmenjivale čestitke za uspeh u Londonu, najavio novo odličje već u narednom olimpijskom ciklusu, mnogi su pokazali nevericu.

Neki su vrteli, ali se mnogima zavrtelo u glavi, kad se ispostavilo da smo u Riju, četiri godine posle Londona imali „njegovo dete” na postolju, takmičarku Jovićevog Galeba. Tijana Bogdanović se okitila srebrom.

- Program za Rio krenuo je odmah posle Londona. Slavlje i opuštanje posle Miličinog zlata nije dugo trajalo, odmah smo krenuli da se spremamo za sledeće OI. Imali smo pravac koji se pokazao uspešnim u Londonu. Ovog puta razlika je bila u tome što smo sa dve takmičarke krenuli u osvajanje Rija – 2013, 14. i 15. su bile godine sa mnogo turnira, priprema i putovanja. Milica je nizala uspehe kao seniorka, Tijana se borila protiv juniorki – kaže Jović.

Bogdanovićeva je kao juniorka dva puta bila prvakinja Evrope, i jednom šampionka sveta.

- To je bilo dovoljno da potvrdi moje prognoze da je Tijana buduća zvezda našeg sporta. Međutim, nisu svi delili moje mišljenje. Bilo je problema oko odlaska u Rio na pripreme posle Igara u Londonu. Mnogi iz našeg sporta su se bunili što vodim Tijanu, jer je još uvek dete. Govorili su da ima još vremena za nju. Ipak, Olimpijski komitet Srbije je stao iza te odluke i podržao projekat. Pokazalo se da je to bio okidač kod Bogdanovićeve. Znala je da su odlasku na Igre prethodili problemi i dala je sve od sebe u Riju. Kad je počeo olimpijski ciklus za Rio, imala je samo 14 godina, a radila je sa afirmisanim seniorkama.

Jović na početku svake godine pravi sastanak s takmičarima, gde ponekad prisustvuju i roditelji.

- Na početku 2015. pitao sam je „Tićo, hoćemo li u Rio”? Iz prve mi je odgovorila: „Hoću”. Rekao sam joj šta nas sve čeka. Objasnio sam joj da je poslednja na rang listi seniorki i da svuda moramo da osvojimo sve! Moramo da uzmemo medalju na svetskom, zlato i bronzu na Gran priju, i zlato na Evropskim igrama, da bi ušla u najboljih osam, pre nego što odemo na finale Gran prija, koje bi moglo da nam donese direktan prolaz u Brazil. Mnogo od toga je ostvarila. Nizala je zlato za zlatom. Osvojila je mnogo turnira, a jedan od njih bilo je Otvoreno prvenstvo Holandije, najveći svetski turnir. Žreb na Svetskom prvenstvu je bio paklen, ali, nanizala je tri pobede i stigla do bronze.

U svakom slučaju, Jović može s optimizmom da gleda u budućnost.

- Drago mi je da sam bio deo tog tima, deo duha koji je bio prisutan u olimpijskom selu u timu Srbije i drago mi je da sam deo velikog rezultata koji je napravljen za našu zemlju. Hvala Olimpijskom komitetu Srbije i Ministarstvu omladine i sporta u čitavom pripremnom periodu. Bili smo pravi partneri, čemu se nadam i na putu do Tokija. Srbija je pokazala šta može, a siguran sam da možemo i stepenik više.

Kompletan intervju možete da pročitate u božićnom dvobroju Sportskog žurnala za 6. i 7. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.