Teško da na prostoru bivše Jugoslavije može da se nađe mnogo fudbalera rođenih 1972. godine, a da još trče za loptom. A gotovo da nema onih koji su tada počeli karijeru, a da su aktivni i danas.
Po dostupnim podacima u Srbiji je samo jedan: Miodrag Paunović iz Duboke, doktor ekonomskih nauka! Iako na pragu sedme decenije života, jer je rođen 1958. godine, i dalje je glavni oslonac Jedinstva, u MFL „Dunav“. Tokom jesenje sezone odigrao je svih 12 utakmica, postigao tri gola, uglavnom udarcima glavom, posle kornera, a jednom je morao da promeni ulogu u timu i stane između stativa zbog povrede standardnog golmana.
- Bilo je to na gostovanju na početku prvenstva. Prvi čuvar mreže bio je povređen, rezervni iz nekog razloga nije pošao sa nama, pa sam, kao najstariji, morao da stanem na gol. Nije mi bilo teško, kažu da sam dobro branio, iako smo izgubili bodove – kaže Miodrag Paunović.
Dugo je vodio evidenciju odigranih utakmica i postignutih golova. Pre pet godina na spisku je imao više od hiljadu zvaničnih mečeva i preko 500 pogodaka. Te brojke su, u međuvremenu, još impresivnije.
Karijeru je počeo 1972. godine u pionirima Crvene zvezde, zatim je prešao u Sinđelić, ali je na „falš” registraciju igrao i za svoje Jedinstvo. Tri sezone kasnije i zvanično je postao prvotimac Jedistva, ali kratko se zadržao. Željan izazova i afirmacije, put ga je odveo u RFK Majdanpek, u Poreč iz Donjeg Milanovca, pa u Rudnu glavu i Zvižd iz Kučeva.
- Bila su to lepa iskustva, iz svih sredina nosio sam lepe uspomene.
Posle povratka iz JNA, 1979. godine, pa do danas, osim šest meseci 2000. godine kada je igrao za Mladost iz Ševice, nosio je dres Jedinstva. Sada obavlja sve uloge: od predsednika Upravnog odbora, odgovornog za finansije, do ekonoma. Šiša travu, namešta mreže i obeležava teren, dok je na utakmicama glavni igrač.
- Fudbal mora da se voli, a ja fudbal jednostavno – živim. U takvoj situaciji ništa nije teško. Pogodi me samo kada vidim na utakmicama da mladi igrači ne haju da li će da pobede ili izgube, za mene je to nepojmljivo. I sada se uvek borim za bodove, dok traje igra ne štedim ni sebe ni druge, naravno u granicama fer-pleja.
Tokom karijere doživeo je niz povreda, lomio ruku, rebra, bio u komi posle darca u glavu, a poslednju težu imao je 2011. kada mu je izbijeno više zuba.
- Još je u svežem sećanju utakmica sa Javorom iz Petrovca pre četiri decenije. U prodiru prema golu, ušao sam u kazneni prostor i kada sam se spremao za šut, odbrambeni igrač zahvatio me volejem po glavi. Odleteo sam tri metra izvan šesnaesterca, okrenut prema našem golu. Ostao sam bez nekoliko zuba, a pao sam u delimičnu komu.
Profesionalnu karijeru počeo je kao konobar, služio je Tita, Gadafija, Sirimavo Bandaraneike, Karlosa Luisa Ečeveriju, a kao turistički radnik i prijatelj sa Gligorićem družio se sa svetskim prvacima u šahu Smislovim, Taljem, Korčnojem i Botvinikom.
Bio je direktor Ugostiteljskog preduzeća u Majdanpeku, savetnik direktora Zlatare, suvlasnik privatnog preduzeća, a sada radi kao profesor u srednjoj školi i član je Opštinskog veća u Kučevu. Pre 22 godine proglašen je za „Živu fudbalsku legendu Braničevskog okruga“.
- Nemam nameru da prestanem sa igrom, nisam još sve dao fudbalu. Na terenu ću biti dok budem fizički mogao da iznesem utakmicu, a još osećam istu žar i glad za igrom, golovima, pobedama…- jasan je Miodrag Paunović.
Tajnu njegove dugovečnosti na zelenom terenu pokušavali su mnogi da odgonetnu. Postoje indicije da će strana kompanija snimiti film o njemu, pa bi nečuveno duga fudbalska karijera Miće iz Duboke mogla da bude ovekovečena i na filmskom platnu…
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
