Šampioni u sportu se ne mere samo zlatnim medaljama, titulama i milionskim zaradama. Nisu samo svetla najvećih pozornica kriterijumi za uspeh. Ako se uzmu u obzir strast, posvećenost i vezanost za najvažniju sporednu stvar na svetu, onda je Mile Lazić (45), rodom iz Stepojevca, istinski šampion.
Više od tri decenije traje njegova ljubav prema fudbalu, prvo kao igrač i neumoljiv golgeter, a potom i kao trener i prenosilac bogatog iskustva. Uz jednu malu napomenu – selidba na klupu nije značila kačenje kopački o klin, već sedmu godinu zaredom, Lazić uporedo rešeta mreže i osmišljava taktiku.
Jednom i nikad više na golu
Prošle sezone u Konaticama, na utakmicu nije došao golman, pa je Lazić morao da se oproba u novoj ulozi. Sudeći po učinku, izgleda da je dobro izabrao da "vršlja" po protivničkom, a ne svom šesnaestercu:
- Tek počela utakmica, protivnik "oči u oči" sa mnom i pogađa stativu. Lopta mili po gol-liniji, ni tamo ni vamo, a ja u pokušaju da je uhvatim vrhom kopačke dajem sam sebi gol. Hteo sam da u zemlju propadnem, srećom iščupali su me saigrači preokretom za 2:1, ali me na gol više nisu stavljali - setio se Mile.
I to ne u istom klubu. Jesenas je delio savete u Međuopštinskoj ligi „Kolubare“, igračima Kalenića, a kad se termini nisu poklapali, predvodio je napad Zvezde iz Konatica, člana Prve opštinske lige OFS Obrenovca, gde je od 2014. godine. Ime se našlo u rubrici strelaca.
Ljubav sa loptom počela je daleke 1984. u mlađim kategorijama Stepojevca, gde mu je čuveni trener Slobodan Milovanović poverio kapitensku traku pionirske selekcije. Teško je nabrojati sve sredine gde je Mile igrao, ali je za sve zajednička stvar – svuda je sticao veliki broj prijatelja i ostavljao širom otvorena vrata kad je odlazio. Najduže vremena je proveo u susednom Vrbovnu igrajući za Proleter, ali kao najbolji transfer ističe prelazak u Mladost iz sela Leskovca:
- Tamo sam upoznao suprugu Lidiju koja mi je podarila dvoje divne dece, Nemanju i Željanu. Kako stvari stoje, neću imati naslednika na terenu, budući da je sin odličan folkloraš, dok ćerka, osim toga, svira i klavir. Zanimljivo je da sam tada igrao u ekipi sa svojim budućim tastom, a tamo sam verovatno odigrao i najbolju utakmicu u životu. Savladali smo u odlučujućem meču za viši rang Junajted iz Stepojevca 6:3, a ja sam postigao svih šest golova! Iako nikad nisam šutirao penale, saigrači su me na 5:3 naterali da izvedem i najstrožu kaznu, to je podvig kojeg se uvek rado setim.
Toliko duga karijera ne može bez anegdota, jedna zanimljiva datira iz Junkovca:
- Postigao sam četiri gola na prijateljskom meču, dok sam išao po loptu u aut, prišao mi je navijač domaćina i rešio da me časti sto maraka za tu partiju! Odneo sam ih treneru, zaposlenom u banci koji je potvrdio da su prave, a čovek mi je obećao još sto za svaki sledeći gol! Na žalost, pogodio sam samo stativu do kraja, ali smo se i ovako lepo počastili posle meča - seća se golgeter visok 193 cm.
Dubok trag Mile Lazić je ostavio u Kaleniću, u istorijskoj sezoni u opštinskoj ligi postigao je 35 golova, a iz tog perioda datira njegova saradnja i veliko prijateljstvo sa trenerom Radomirom Simeunovićem - Šlajom. Bila je to odlična generacija koju su predvodila braća Simanić, golman Jovičić, Dejan Maksimović, Avramović...
Dogodine je u "mrtvoj trci" ubski Radnik, ipak izborio plasman u okružni rang. Usledile su odlične partije u Rudaru iz Radljeva (jesenji prvak) i Šarbanama, pa povratak u Kalenić, a u međuvremenu je stigao da sa svojim Proleterom dva puta stigne do višeg ranga.
Trenersku „C“ licencu stekao je 2008. godine, radio je u Bistrici, mlađim kategorijama Stepojevca, naravno Proleteru, a letos je stigao poziv "alfe i omege" Kalenića, Živote Perića da predvodi sa klupe ekipu u kojoj je briljirao kao igrač. Na kraju jeseni, tim je na sigurnom, u sredini tabele, a Lazić nema dileme koji mu je posao teži:
- Trenerski, bez dileme. Mnogo stresa, nerviranja, tenzije... Ne žalim se. Iako sam retko kod kuće, porodica mi je velika podrška u bavljenju sportom. Verovatno mi i ribolov, kao hobi, mnogo pomaže da budem smiren. Štuka od više od četiri kilograma, iz Kolubare, za sada mi je najbolji ulov.
Da neko ne pomisli da je Miletov ceo život jurnjava za loptom, mora se reći da je zaposlen u Rudarskom basenu Kolubara, gde je godinama nadzornik drobilane na kopu Tamnava - Istočno polje.
Ima sjajnu komunikaciju sa kolegama, njegova ekipa saradnika uvek je primer discipline i odličnog učinka, a treba li isticati da, kad god su u mogućnosti, "pikaju" i mali fudbal.
- Ne razmišljam o igračkoj "penziji", nikada nisam propustio utakmicu zbog povrede, tek na prste mogu se izbrojati izostanci zbog parnih kartona. Uživam u fudbalu, dok god bude tako sa osmehom ću se nadmetati i sa duplo mlađim štoperima - kaže istinski sportsmen i prava ljudina, Mile Lazić iz Stepojevca.
Gol sa pola terena pa golmanu ispisnica pre tuširanja
Još jedan gol je ostao u Miletovom sećanju, u pitanju je lokalni derbi dva njegova kluba, Proletera i Mladosti:
- Tenzija nije mnogo manja od "večitog" derbija", a sećam se Mladost dovela novog golmana, brani prvi meč. Mladost izjednačuje na 3:3, ludnica, a mi krećemo sa centra. Raspalim po lopti iz kruga centra, pogodim mrežu za 4:3, a uprava golmanu Mladosti uruči ispisnicu i pre tuširanja - seća se Lazić jednog od najefektnijih golova u karijeri.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
