Novica Veličković: Ne umem fino, pa beže od mene!

Posle meča Novica Veličković je glasno i strasno proslavljao sa navijačima i saigračima, ali je nakon izlaska iz svlačionice gazio čvrsto po zemlji.

– Odigrali smo dobar meč, pobedili velikog protivnika, ekipu koja nije imala poraz i koja je, tvrdim, favorit u ovoj ligi. Zvezda je ove sezone pokazala da može da pobedi najveće ekipe u Evropi. Ovo su velike utakmice, pred našom publikom. Drago mi je što smo konačno odigrali kvalitetno pred njima, stalno smo u nekom grču kad igramo kod kuće. Stvarno mi više nije bilo jasno – pričao je Veličković.

Da li na bilo koji način rastu ambicije?

– Nema šta da raste, odigrali smo 35 utakmica i videli ste da igramo gore-dole. Ipak smo mi ekipa koja zna da ume da pruži dosta, ali i zna mnogo da zakaže. Nije ovo ništa. Ako u Solunu ne odigramo kako bi trebalo, džaba smo krečili. Onda igramo protiv Cedevite... Ja bih voleo da se iz utakmice u utakmicu po milimetar pomeramo napred, samo da ne idemo na dole. Da smo tako od starta sezone... Više smo pokidali nerve svima. Verujte mi, pucam, ne mogu više da izdržim da vodimo deset razlike i onda za minut i po izgubimo. Lepa je pobeda, ali moramo da je zaboravimo već sada.

Ima li nagoveštaja tom napretku?

– Ono što ja tražim od momaka je da se uvek bore maksimalno, da nema potcenjivanja. Mora da ti bude čast što si u Partizanu, što si na sceni i moraš da braniš to mesto. Mnogo igrača bi volelo da je u tvojoj poziciji, da bude u klubu. Da pokažeš da si vredan toga, to je jedino što tražimo od njih. Malo sam težak, verovatno me često ne razumeju, beže od mene. Samo im želim sve najbolje, ali ja ne znam na fin način da pričam o tome. Velika je stvar igrati ovde.

Dakle, da li ste zadovoljni ovim što ste videli sada?

– Pa, jesam. Ali ovo je stvarno ništa. Oni su veliki favoriti, a mi smo odigrali dobru utakmicu. Za naše glave je dobro što smo dobili, kiksnuli smo protiv Olimpije i Budućnosti, nismo ličili na sebe. Nama je cilj da uđemo u plej-of sa prednošću domaćeg terena. Moramo da zaboravimo. Ja ću odmah. Idem kući da se igram sa decom.