.jpg)
Nije bitno gde ste, kilometar daleko ili na drugom kraju sveta, uvek ćete biti samnom i uvek ćete biti moja braća…
U isto vreme, u nedelju uveče, u Plocku i Skoplju, dva momka, dva krila, desno i levo, Bogdan Radivojević u dresu Flensburga, a Vanja Ilić Metalurga servirali su protivnicima u 10. kolu Lige šampiona prave majstorije. Prvi je zbog te partije, devet golova Visli, zaradio i mesto u idealnoj sedmorci kola.
Veže ih neraskidivo prijateljstvo, ali i rečenica s početka ovog teksta, koju obojica imaju istetoviranu, Vanja na levoj, Bogdan na desnoj ruci.
Kao inspiracija poslužile su završne scene filma „Fast and furious 7”.
– Napravili smo je u razmaku od desetak dana, prvo Bogdan, njegova je i ideja, pa onda ja - objašnjava Vanja iz Skoplja.
Bogdan se rado priključuje razgovoru, dok sa svojim Flensburgom putuje za Gumersbah na meč Bundes lige:
– Vanja je moj brat, poznajemo se ceo život.
Vanja se savršeno nadovezuje:
– Iz porodilišta! Odrasli smo u istom kraju, zajedno krenuli na rukomet, prošli kroz mlađe selekcije... A, istu tetovažu treba da napravi i Mijajlo Marsenić, treći član ove naše družine, samo se još nešto opire... Nas trojica smo rođeni u razmaku od nedelju dana, Bogdan (2. marta) i ja (25. februar) u Beogradu, a Marsa (9. marta) u Beranama. Kasnije nam se pridružio u Partizanu. Jednostavno smo se našli, shvatili na „prvu loptu”. Kao braća smo. Jednog dana ćemo se i okumiti. Dogovorićemo se ko će kome kumovati, a na toj tetovaži su crvenom bojom izdvojena početna slova naših imena.
Levo krilo Metalurga je protiv Čehovskih Medveda izveo pravu magiju sa sedmerca, postigao ukupno sedam golova... Da li je Bogdan to video?
– Jesam, naravno. Šta reći, to je pravi Vanja... Utakmicu nisam stigao jer smo igrali u isto vreme, a onda smo se kasno vratili iz Poljske i već su nas čekale nove obaveze.
Bogdan: Vanju pola drugara zove ciganče
.jpg)
Ni Bogdan ne štedi reči hvale za drugara:
– Izaći će vremenom na videlo kakav je igrač. Samo nije imao sreće da odmah ode u neki klub u kome bi to odmah došlo do izražaja. Borben je kao lav i uporan kao osica. Ume tako da ukrade loptu, zato ga pola drugara i zove ciganče. Drčan je, bezobrazan u igri, ali mnogo dobar čovek. To je moj brat...
Vanja je, u nedelju uveče, stigao da odgleda Bogdanovu utakmicu:
– Gledao sam snimak, to što se našao u idealnom timu dovoljno govori o igri.
A, u čemu ste Vi našli inspiraciju za poteze protiv Medveda?
– Svaka utakmica je za mene nova inspiracija. Ovoga puta sam je pronašao možda u činjenici da je bila poslednja ove sezone u Ligi šampiona i u tome da su mi dan ranije u posetu došli roditelji, devojka i njena sestra. Hteo sam da ostavim dobar utisak, samim tim i da ih nagovorim da dođu ponovo. Aleksandra, nažalost, zbog obaveza na Stomatološkom fakultetu nije stalno samnom, ali kad god ima vremena dođe.
Bogdanu je za odličnu partiju u Plocku, ipak, motiv bio malo drugačiji:
– Jesen nije bila moja, željan sam igre, dobro je ispalo.
Ovaj dvojac je posle dve godine igranja Lige šampiona sa Partizanom imao drugačiji put. Bogdan je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Flensburgom i odmah prve sezone se domogao pehara Lige šampiona, a Vanja je tek prošle godine otišao u inostranstvo, prvo Rabotnički, a ove jeseni je došao u Metalurg.
Braća rukometaši
Jedan o drugom najčešće govore kao o braći, ali interesantno je da Vanja, ima starijeg brata, Nemanju, trakođe uspešnog rukometaša, reprezentativca i prvotimca Tuluza, dok Bodan ima mlađu braću, blizance Borisa i Bojana, koji tek treba u Partizanu da kroče na veliku scenu. Marsenićev mlađi brat Nemanja se takođe bavi rukometom i protekle sezone je igrao zajedno sa Vanjom u Rabotničkom, a ne kriju sva trojica da im je želja da se jednog dana ponovo nađu zajedno u timu.
Radivojević se jesenas posle dvogodišnje pauze vratio i u reprezentaciju Srbije, a nedavno je objavljeno da neće produžiti ugovor sa Flensburgom:
– Ni tri godine kasnije nisam svestan da smo osvojili Ligu šampiona. Neverovatan je to osećaj, san svakog igrača. Sa Flensburgom mi za ove četiri godine nedostaje samo Bundesliga i onda sam sve osvojio. Ali, daleko od toga da sam zadovoljio apetite. I dalje sam željan trofeja. Još biram klub. Želim da nađem sredinu gde ću igrati, barem garantovano poluvreme. Voleo bih da ostanem u Nemačkoj još bar dve godine.
Bitisanje u Nemačkoj mu je donelo, kaže, zrelost, ali i ljubav?
– Da, mlad sam otišao od roditelja daleko 1.800 kilometara, nisam znao jezik, morao sam da učim da sam donosim važne odluke, gledam život nekim drugim očima. Na sreću, prve godine sam imao Draška Nenadića uz sebe, mnogo mi je značio. U Nemačkoj sam upoznao i Inzu. Živimo zajedno, lepo se slažemo. Ona je ekonomista po obrazovanju. Nekoliko puta je već bila u Srbiji. Razume srpski dosta dobro, samnom neće da govori, ali je razgovarala sa mamom i bakom kada smo bili nedavno. Uz nju sam i ja naučio nemački...
Vanja za svoj put kaže:
– Verujem da je to sve zapisano negde i moralo je da se desi. Imao sam mogućnost da odem u Francusku, ali spletom okolnosti je sve ispalo kako je ispalo i verovatno je tako trebalo. Zadovoljan sam. Sve što se dešava je sa nekom namerom i ne razmišljam mnogo o prošlom već kako da u sadašnjosti budem što bolji, napravim korak više. U Metalurgu mi je lepo, ne igram samo na krilu što je moja izvorna pozicija već i na srednjem i levom beku, nekada i na desnom. Imam slobodu u igri što je meni važno, volim kada mogu da utičem na igru. Drago mi je da Lino Červar prepoznaje to i pušta me – kaže Vanja, a obojica potvrđuju da je najveća čast za jednog igrača reprezentativni dres.
Vanja: Bogdan nikad nikog ne bi ostavio na cedilu
.jpg)
Profesionalno i privatno šta Vanja misli o Bogdanu?
– Maksimalno je posvećen igri, treningu, takav je bio i u Partizanu i taj predan rad ga je odveo u Flensburg, a tamo se ne ide slučajno. Krivo mi je samo što ima manju minutažu nego što je zaslužio. Da je zaslužio više potvrdio je i time što je izabran u idealnu semorku 10. kola. Lige šampiona. U stanju je ni iz čega na utakmici da napravi nešto, da pokrene ekipu sa mrtve tačke. Za pravljenje atmosfere je prvi, a što je najvažnije ume da se našali i na sopstveni račun. Privatno je za drugare i onog ko, po njemu zaslužuje, tu u pola dana ili noći. Nikad nikog ne bi ostavio na cedilu. Koliko puta se samo meni našao. Polako izrasta u pravog čoveka, sve zrelije razmišlja.
Sveto trojstvo i Srbija urezani na telu
Za razliku od Vanje Bogdan ima još nekoliko tetovaža:
– Na jednoj podlaktici je šaka, sa skupljena tri prsta, kao sveto trojstvo sa brojanicom i krstom. Na bicepsu je mapa Srbije i dvoglavi orao. Dok nisam otišao u inostranstvo nisam ni shvatao koliko volim i koliko mi nedostaje moja zemlja. Zatim, na tricepsu, imam kompas i sidro. Sidro označava one koji su spremni da osnuju porodicu, a kompas životni kurs, pravac od koga ne treba odustajati... Na ramenu su početka slova članova porodice, oca, majke i braće. Imam istetoviran i datum kada sam osvojio Ligu šampiona pre tri godine. A, sa devojkom Inzom sam uradio dve tetovaže, na unutrašnjem zglobu beskonačnost sa otiskom naših palčeva i na rebru je početno slovo njenog imena i kruna kraljice, ona mog i krunu kralja...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
