Stefan Pot ima najnezahvalniju ulogu u našem timu. Iz pozicije kada je bio MVP KLS, prihvatio je da bude treći plej u Partizanu, za limitiranu količinu novca i vrlo limitiranu minutažu, praktično bez dana odmora jer trenira stalno, kao i mlađi.
„Znao sam da će mu biti potrebno neko vreme da se privikne na igranje u Partizanu. Kažu neki, učinio sam mu uslugu. Evo, možda i nisam, možda je zaslužio da bude tu”.
Tim rečima, Aleksandar Džikić, trener Partizana, opisao je partiju Stefana Pota u meču protiv Bešiktaša – prvu značajniju u dresu Partizana. Sve se dešavalo 14. decembra, posle prvog zaista velikog trijumfa tima ih Humske ove sezone.
Dva meseca kasnije, Pot je na terenu dokazao da mu mesto u Partizanu niko nije poklonio, još manje da mu je učinjena nekakva usluga.
Organizacija igre Partizana spala je na Pota. Koji je tako išao od trećeg, do prvog i jedinog plejmejkera u timu.
– Teško je, ali tako se desilo – Potu gotovo da se oteo uzdah dok je počinjao priču.
Nastavio je:
– Niko od igrača na mojoj poziciji ne može da igra, dobio sam iznenada tu ulogu. Dajem sve od sebe, borim se maksimalno. Nekad je dobro, nekad nije. Ali, najvažnije je da tim pobeđuje. Morali smo da se prilagodimo na ovu situaciju i da izgaramo, kao kada smo kompletni. Dali smo sve od sebe, nadam se da su ljudi koji su došli da nas gledaju bili zadovoljni. Pokazali smo želju i borbu, iako igra možda nije bila sjajna u nekim segmentima.
Nije da je uredu tražiti mane ekipi koja sa osmoricom igrača iznese dve utakmice u četiri dana. Ali, ako bismo analizirali igru Pota u tim mečevima, činjenica je da je protiv Mege bio bolji.
U duelu sa Zadrom je brzo ušao u problem sa penalima. Finiš morao da isprati sa klupe.
– Tada sam se živ pojeo jer nisam mogao da pomognem ekipi na terenu. Napravio sam neke gluposti i zbog toga nisam ostao u igri.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
