Kako su se sredinom prvog poluvremena nadali, 13.000 Partizanovih navijača dobro se i provelo do kraja novog u seriji trilera na koje su ove sezone, izgleda, pretplaćeni - iza usklika „idemo dalje”, u senci nade, smestilo se nešto više radosti, nego razočaranja.
Da je sa verom sve i počelo, jasno je govorio sumrak - još pre noći, Humskom su zavladali Grobari, željni debljeg sloja melema za ranu iz meča sa Ludogorecom. Ulog nije bio veliki kao protiv Bugara, a meč nipošto odlučujući, ali... Pozdravni huk nije bio ništa slabiji, atletska staza vibrirala je svejedno!
„Hoćemo pobedu”, vapili su ljubitelji dve suprotne boje uoči početnog udarca, a poruka se duž čitavog podnožja juga mogla i pročitati - „nisu dani ni godine bitne, nećemo nikad' bežati od bitke”!
A početak bitke... Mali sportski košmar. Poništeni gol Vobaja u drugom minutu, te neiskorišćen zicer popularnog Džigija na drugoj strani, za navijače nisu bili ništa u odnosu na 10. minut - hladan tuš u režiji Silve! Da li snaga, ili prehodno istrenirani živci, tek, navijačima se mora odati priznanje. Muka nije bilo. Silovita pesma sa tribina, izgubila je tek po koji decibel.
Stihovi se, zapravo, nisu utopili čak ni sedam minuta kasnije, ali gol istog igrača, za 0:2, jeste probio barijeru tolerancije! Ubrzo posle prvih zvižduka, usledili su okreti prema zapadnom balkonu. „Uprava napolje” - udružile su se tribine, pa još težim „tretmanom rečima”, okomile i na trenera Nikolića.
Da slika bude sumornija, na „parčetu” juga došlo je i do kratkotrajnog pesničenja u kojem je učestvovalo nekoliko navijača. Stanje se, srećom, brzo smirilo, a da tako i ostane, postarao se onaj koji je čorbu i zakuvao - Silva trese sopstvenu mrežu, 1:2! Bez štednje grla, zaorila se pesma, ali kao takva nije opstala duže od desetak sekundi - da nezadovoljstvo nije bilo istopljeno, govorila je ista poruka centralnoj loži.
Sa „plejliste”, međutim, ekspresno ju je povukao Grbić, lob, 2:2, ekstaza! Ludogorec se ponavljao, ali sa mogućnošću za drugačiji završetak. Poluvreme je dobrodošlo, baš svima.
U dosta mirnijem nastavku, na meti Grobara najčešće je bio dobro im poznati Stamenković - pošto im je „prišao” za dužinu terena bliže, bivši golman Crvene zvezde našao se na redovnim, zvučnim udarima. Iznenađenja nije bilo. Reakciju nije budio samo pri kontaktu sa loptom. Način na koji je i „vanredno čašćavan”, nije se mnogo razlikovao od verbalnih udara kakve je, u prvom delu, nadvladavao šef domaće struke. Pozdravljen je bio jedino prilikom lošeg ispucavanja.
Glavni utisak je, ipak, stigao u 69. minutu. Novom autogolu gostiju iz Azerbejdžana nedostajala je samo mašna, ali su navijači poklon, svejedno, prigrabili sa punim oduševljenjem - ukoliko olakšanje nije bolja reč?
Pobeda se, od tada, činila sigurnom. Verna pesma se isplatila, veče je bilo spašeno, ali se i snažno osećalo da bi momentum valjalo iskoristiti. U nadoknadi, nije to krio ni strateg Nikolić - nije se libio da potrči za prohujalom loptom, ne bi li Partizan brže izveo aut, možda podebljao zalihu, ali...
Pištaljka pošteno izviždanog, turskog arbitra, rekla je - ne. Mirno, bez euforije, ali i bez pognutih glava - igračima je ostalo da aplauzom isprate pesmu sa juga. „Volim Partizan”, „idemo dalje” - odjekivalo je dok su miljenici sabirali osećanja, zalazili u svlačionicu...
PROSLAVA GOLOVA UZ SKANDIRANjE UPRAVA NAPOLjE
Utakmice Partizana postale su neobične po dešavanjima na terenu, ali i po ponašanju publike na tribinama. Posle svakog od tri Partizanova gola navijači sa Istoka gromoglasnim skandiranjem „Uprava napolje” pozdravljali su svoje ljubimce. Dok je rezultat bio negativan i navijači sa Juga isto su ponavljali, ali su u većem delu utakmice uglavnom frenetičnom pesmom bodrili svoje ljubimce.
Do pomirenja Grobara i Zabranjenih i dalje zvanično nije došlo pa je Partizan i sinoć imao četiri grupe navijača: one sa Juga, Zabranjene sa severoistoka, kao i standardne – sa Istoka i Zapada.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
