PIŠE: MIROSLAV GAVRILOVIĆ
Posle izgubljenog derbija s Crvenom zvezdom, u redovima Vojvodine teško se mire s činjenicom da su potpisali kapitulaciju s 2:3, iako su posle prvog poluvremena imali dva gola prednosti.
Pritom, najviše se očajava zbog dve velike prokockane šanse: Melegove pred odlazak na odmor, odnosno Trujićeve u finišu.
Po tim računicama, da je kapiten pogodio, na odmor bi se otišlo s velikih 3:0, a da je Trujić dvoboj s golmanom Manojlovićem rešio u svoju korist – bar bi se stiglo do utešenih 3:3.
Ako se čisto matematički gleda, uprkos tome što u fudbalu ništa ne može da se garantuje, te računice možda i nisu nerealne. Ali, kad se već daje mašti na volju i pretpostavlja u stilu „šta bi bilo kad bi bilo”, može onda da se ide i korak dalje...
Kako bi Vojvodina prošla u derbiju da je u sredu uveče imala Sergeja Milinkovića-Savića, kojeg Italijani nazivaju „beli Pogba” i procenjuju ga na 40 miliona evra, odnosno Mijata Gaćinovića, koji se u jakoj nemačkoj Bundesligi uspešno dokazuje kao prvotimac Ajntrahta?
Da ne pominjemo ostale iz biserne generacije omladinskih šampiona države, kasnijih svetskih i evropskih prvaka.
Kad se olako prodaju golobradi talenti, obično za sitniš u odnosu na cenu koja bi se dostigla sa malo više strpljenja, čelnici naših klubova imaju „spasonosan” izgovor:
– Primorani smo na preveremnu prodaju. Od nečega mora da se živi...
Traženje izlaza na taj način izgleda kao kad bi neko u nezavidnoj finansijskoj situaciji spas video u prodaji imovine: ulaznih vrata, prozora, nameštaja...
Kad se sve to rasproda i stane na noge, kako da se živi u ogoljenom stanu? Tako prođe svako ko pomisli da se leči – harakirijem.
Niko više ne pominje trenere-stvaraoce. Potcenjeni su, marginalizovani, rade za minimalac. Umesto njih, u spasioce srpskog fudbala promovisani su trgovci mladim fudbalerima. Kaže se, da nema njihovog znanja i sposobnosti, naši klubovi bi u besparici odavno počeli da se gase.
I tako u krug. Po prodaji smo među vodećima, a po rezultatima – 52. na svetu?
U sve gladnijem okruženju, u kojem vladaju zakoni jačega, Vojvodina za sada nekako preživljava. Ponekad puzi, onda jedno vreme baulja, na kratko se uspravi... Pa sve izpočetka.
I biće Vojvodini tako, kao i ostalim njenim sapatnicima, sve dok neko ne zaustavi ovaj naš ludi fudbalski ringišpil.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
