Petković: Ugledajte se na Đurđevića, odrekao se novca...

Reprezentacije Srbije do 20 godina, predvođena selektorom Ilijom Petkovićem, odigrala je dva prijateljska meča – protiv Slovačke (0:2) i Ukrajine (1:1).

Za 180 minuta igre, selekcija sačinjena od momaka koji uglavnom ne igraju u klu-bovima, postigla je samo jedan pogodak preko Lutovca. Da su željni minuta na terenu i dokazivanja, momci su dokazali borbom i u pojedinim momentima grubljom igrom što se reflektovalo sa pet žutih kartona i crvenim Stevanoviću u 80. minutu susreta sa Ukrajincima.

– Probao sam svima da ukažem šansu. Jedino nisam priliku dao Vićiću, dok je njegov saigrač Mijailović, iz Bežanije, dobio minutažu. Bilo je problema sa njima, imali su obaveze prema klubu, Bežaniji, morao sam da ih pustim. Vićić će da dobije šansu na leto, ako ostanem selektor. U suprotnom, nasledniku ću ukazati na njega – istakao je Ilija Petković.

Da li to znači da odlazite sa selektorskog mesta?

– Čovek sam saveza. Imam više epizodnu ulogu u FSS, ako savez bude stavio zadatak pred mnom, naravno da ću ga prihvatiti i nastaviti sa radom na način koji ljudima iz saveza odgovara.

Kakav je utisak posle dva meča?

– Dolazi smena generacije, sledećoj pripadaju momci koje vodim. Savez je napravio dobar potez što ove dečake nije pustio niz vodu. Mnogo ih je otišlo iz Srbije, sad su na klupskim marginama. To je ona priča da rano izvozimo decu i da od njih pravimo neigrače.

Kako bi momci trebalo da se ponašaju?

– Bilo bi dobro da se ugledaju na Uroša Đurđevića. Opisao bih ga kao stari akumator, upalio se posle dugog stajanja i – vaskrsao. Ponovo je pravi. Odrekao se novca, vratio u Partizan. A, mnogi klubovi su želeli da ga angažuju.

Gde vidite većinu vaših učenika?

– U narednoj reprezentaciji do 21 godine, koja sad pod Lalatovićem gazi, kao protiv Švedske. Ukoliko dođe do simbioze dve generacije, imaćemo pravo na nadu za na-radena takmičenja, prvo za septembarske kvalifikacije.

Koliko je bilo teško raditi kad znate da većina izabranika ne igra u klubovima?

– Ne želim da se pravdam, ovog posla sam se primio duhovno, zbog obaveza prema deci. Glavni utisak svega je da trening bez mečeva ništa ne znači. Samo kad igrači imaju utakmice možete očekivati proizvodnju, da se tako izrazim. Taj hendikep se oseti. Na oba meča videlo se do kojeg minuta momci imaju svežinu. Fudbal nije igra nogama, nego i glave. Kad ne koriste oba, nije za neuspeh teško okriviti nemoć, grčeve... Jednostavno vidi se kad fizička sprema nije na nivou – objasnio je Ilija Petković, učesnik SP u Nemačkoj 2006. godine.