Veličković: Nema kukanja, moramo da idemo dalje

Prošle su tačno dve trećine sezone 2016/17. U njima je Partizan NIS završio tri takmičenja. U Kupu Radivoja Koraća je stao u finalu, u FIBA Ligi šampiona došao do šesnaestine finala, u ABA ligi do polufinala.

To su činjenice. I kada se bude pričalo o ovoj sezoni crno-belih, ti podaci će biti relevantni.

Malo ko će pričati kako je desetkovani Partizan u finalu Kupa u Nišu više od 30 minuta bio ravnopravan rival, kako je u revanšu šesnaestine finala FIBA Lige Šampiona imao napad za prolaz dalje, kako je u polufinalu ABA lige stao u majstorici.

Malo ko će pričati i kako je to nesrećno trovanje hranom, baš pred početak Kupa Koraća, imalo možda i presudan uticaj na sve.

- Čuli ste to sto i jedan put, ali moram da ponovim. Naša sezona se deli na pre i posle Niša - ponovio je i „sto drugi“ put Aleksandar Džikić, trener Partizana NIS, posle pobede nad Cedevitom u revanšu polufinala plej-ofa ABA lige.

Jer, to zaista jeste utisak Partizanove sezone. Sezone koja bi sigurno, već sada, bila bolja nego što jeste, da je tim nastavio da diže formu na način kako je to radio do Niša, a ne bio prinuđen da se vrati na početak.

- Ko zna? Takve stvari nikad ne možeš da znaš. Ali, da je uticalo, jeste – priznao je i Novica Veličković, jedan od retkih nosilaca igre koga nije pogodilo to trovanje, ali koji je iz drugih problema posle Niša otišao na pauzu.

Kapiten crno-belih je potom dodao:

- Prvi put sam doživeo tako nešto, a igram dosta dugo i to u više različitih klubova. Sada je bukvalno pola tima napravilo presek sezone. Svi ti momci su morali da se vrate u pripremni period. Bukvalno. Bili su bez treninga desetak dana. Kad jedan nedostaje, oseti se, ali to može da se pregura. Ali, pola tima, kao što je bio slučaj sa nama, e to je već problem.

Ipak, crno-beli su uspeli da iznesu sezonu na dobar način. Čak i kada ih na treninzima nije bilo dovoljno za „pet na pet“. Zato su – zadovoljni.

- Jedino mi je žao što nismo uspeli da uđemo u finale – uz očiglednu dozu razočarenja, rekao nam je Veličković. On nije navikao da u dresu Partizana staje u polu-finalima. On je noseći crno-beli dres osvajao trofeje. Mnogo njih.

Ipak, to je bio neki drugi Partizan. I zato...

- Generalno, sezona je dobra. Ušli smo u plej-of ABA lige, čime smo napravili korak više nego prošle godine – dodao je sjajni krilni centar.

Očigledno da Veličković dosta žali za finalom. Ali, da li je zaista Partizan bez prednosti domaćeg terena mogao da dva puta dobije Cedevitu u toj seriji, pitamo. Odgovor nas nije iznenadio:

- Moglo je – jasan je Veličković.

Ali...

- Pojedini trenuci, sreća, detalji... – nastavio je priču, pa dodao. - Šta je tu je. Nema kukanja, moramo da idemo dalje. Ima još da se igra, čeka nas domaće takmičenje.

Pre priče o domaćoj Superligi, zadržali smo se na regionalnom takmičenju. Ispostavilo se da je ključno ipak bilo to što Partizan u finišu nije uspeo da zadrži drugo mesto, na kome je bio veći deo sezone. Samim tim je izgubio prednost domaćeg terena u polufinalu.

- Pa jeste – priznao je i Veličković. – Jer nama domaći teren zaista jeste prednost. Cedevita i nema neku publiku, tamo je pozorište. Ali, bez obzira na to, oni kod kuće igraju veoma dobro i stvarno ih je teško ih dobiti. U pojedinim trenucima, jedne ili druge utakmice, pogađali su sve što su bacili. Bukvalno nisu promašivali. Tako oni igraju na svom terenu.

Iako je u zagrebačkom Domu sportova baš takva - pozorišna – atmosfera, u majsto-rici je bilo napeto. I Veličković je ušao u duel sa nekim iz prvih redova. Kapiten crno-belih je nevoljno vratio film na taj trenutak.

- Bilo je nešto – procedio je, pa dodao. - Odreagovao sam tako kako sam reagovao, obično to ne radim. Mada, bilo je napeto samo kada je par ljudi u dvorani u pitanju. Svemu tome je prethodilo ono Tomasovo dodavanje... Ali, sigurno da sve to nije bilo razlog moje nervoze. Bilo je to na dve-tri sekunde pre kraja, sve se skupilo...

Partizan je sve vreme u toku majstorice bio u zaostatku, ali je na pet minuta pre kraja došao u poziciju da okrene rezultat. Baš Veličković je tada pogodio trojku za 73:70. Međutim, na tome su crno-beli stali. Između ostalog i jer je to bio jedini dalekometni hitac koji su crno-beli ubacili u poslednjem periodu. Pre toga su probali tri, posle toga četiri puta.

Da li je moralo baš toliko šuteva za tri, kad je bilo očigledno da ih ne ide, pitali smo Veličkovića. Duboki uzdah je bio dovoljan odgovor za sebe, ali kapiten crno-beli je potom dao još bolji:

- Ponekad igra prosto tako namesti.

Crno-bele uskoro čeka poslednje takmičenje ove sezone – domaća Superliga. Sa kakvim ambicijama Partizan ulazi u nju? Veličković kaže:

- Da se ide na trofej.

Na konstataciju da zvuči baš samouvereno, kapiten crno-beli je ponovio:

- Da, da se ide na trofej. Vidim ide neka priča, da li taj pehar vredi ili ne. Meni vredi. A i domaća finala su uvek dobra. Tako da ćemo se potruditi da dođemo do njih – zaključio je Veličković.