Paradoks na crveno-beli način, tribine najvećeg srpskog stadiona bile su daleko punije u sezonama kad je Zvezda bezuspešno pokušavala da osvaja titule nego sada, kada čvrsto drži lidersku poziciju i posle pet godina je polufinalista Kupa Srbije!
Tačno je da je u sredu padala kiša u Beogradu i da je bio radni dan, a da se takvi faktori održavaju na posetu, ali bilo je još kišovitijih sreda kad tribine stadiona „Rajko Mitić” nisu izgledale toliko tužno. Svega 1.500 ljudi na utakmici Crvene zvezde!?
Odavno neviđeno, za brigu i razočaranje svih u Crvenoj zvezdi, ali i razmišljanje šta je ključni razlog za ovakvo stanje.
RAZOČARANjE ZBOG ISPADANjA U EVROPI?
Vreme kad su se zvezdaši zadovoljavali titulom i prekidom serije Partizana pripada već ne baš bliskoj prošlosti, apetiti su daleko veći.
Traži se evropski korak napred! Nema sumnje da je veliki broj ljudi odustao od dolaska na Marakanu posle poraza od Ludogoreca i Sasuola.
Malo je nedostajalo Božovićevoj ekipi da sruši bugarskog šampiona, veče ogromnih očekivanja pretvorilo se u još veće razočaranje. Očekivani pad posete potvrđen je.
POTREBA INAĆENjA?
Najuspešniju mobilizaciju navijača Delije su uspele da sprovedu u godinama kad je kao osnovni neprijatelj lociran Tomislav Karadžić.
Dodeljujući mu ulogu pomagača Partizana sa pozicije predsednika FSS, zvezdaši su masovnost kreirali i inaćenjem.
Hteli su da dokažu i sebi i drugima da mogu da budu jači od njega, pa je i u sušnim sezonama Zvezda bila ubedljivo najgledanija i čak u pojedinim vikendima na listi najposećenijih utakmica u Evropi. Sada je klima drugačija, protivnika poput Karadžića nema.
PREVIŠE STRANACA?
Nema sumnje da je dodatnu energiju Zvezdinoj publici 2012. godine donelo sklapanje tima od mladih reprezentativaca Srbije
Dovedeni su Luka Milivojević, Filip Mladenović i Luka Milunović, pridružili su se Darku Lazoviću, Srđanu Mijailoviću, Vukanu Savićeviću, Marku Vešoviću...
Nije to bila ekipa bez stranaca, ali su oni u startnih 11 bili u manjini. Sada svaku utakmicu počinju petorica ili šestorica internacionalaca.
Bio je to primamljiv tim za publiku, ali rezultatski posmatrano slabiji od aktuelnog. Donald, Kanga, Boaći, Ruiz, Le Talek i Frimpong na putu su da donesu navijačima Crvene zvezde ono što tadašnji mladi reprezentativci nisu – titulu.
Možda bi, ipak, zvezdaši voleli da u ekipi vide više crveno-belih školaraca od Manojlovića i Ristića.
ČEKANjE NOVOG BISERA?
Voli zvezdaška publika kvalitetne strance, ali još više kad zablista dete školovano na Marakani. Bljesak Marka Grujića u prošloj sezoni sigurno je redovno dovodio na stadion po nekoliko hiljada ljudi.
Surova klupska stvarnost diktirala je prodaju bisera Liverpulu, a na travu nije zakoračio neko njegovog kalibra. Luka Adžić je nagovestio potencijal, ali sudeći po minutaži još je zelen za značajniju ulogu.
Još nekoliko je ekstra talentovanih momaka pri prvom timu, sledeće sezone bi trebalo da dobiju veću šansu. Hoće li to da dovede veći broj navijača na tribine?
CENE ULAZNICA?
Ima mišljenja i da su cene ulaznica za „obične” utakmice (200, 300 i 400 dinara) preskupe, posebno za one koji žele sa decom da isprate mečeve sa zapadne ili istočne tribine.
Za njih je klub pripremio još pre početka sezone posebnu povoljnost i zaista po jeftinim cenama im omogućio da dođu do porodičnih paketa za celu sezonu, ali često se pri sklapanju kućnog budžeta, u aktuelnoj srpskoj životnoj stvarnosti, ispostave preče stvari od fudbala.
Evidentiran je veliki skok posete kad god je uprava Crvene zvezde odlučivala da navijače časti besplatnim ulazom. Nije ni to rešenje, jer bi se konstantnim otvaranjem kapija obezvređivao kvalitet ponuđenog „proizvoda” na terenu. A i mora se barem doći do novca za isplatu redarske službe…
TV PRENOSI?
Koliko smo puta samo čuli: „Ma, gledaću utakmicu na televiziji”. Direktni prenosi svih Zvezdinih utakmica, bez sumnje, utiču na pad posete. Sa druge strane, klub ima finansijsku korist od prodaje TV prava.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
