Prvakinja Srbije Adela Velikić: Želim da pobeđujem muškarce!

– Šah je moja prva ljubav i mislim da ću ga igrati celog života, to je za mene i umetnost i sport, jednostavno pravo uživanje, ističe šampionka.

Kad  ste zavoleli igru na 64 polja?

– Naučila sam šah od starije sestre Amande u šestoj godini, a u trećem razredu mama Andrijana me je upisala u šahovsku sekciju. Ona mi je bila najveća podrška, oslonac... mama je zaslužna za sve moje uspehe. U januaru prethodne godine sam ostala bez najvoljenije osobe i ovu titulu posvećujem mami.

Uz titulu osvojili ste i treći bal za ženskog internacionalnog majstora, šta je sledeći cilj?

– Možda će zvučati neskromno, ali želim da osvojim titulu muškog velemajstora i da pobeđujem muškarce – kaže samouvereno Adela.

Da li će uskoro dame biti ravnopravne sa jačim polom za šahovskom tablom?

– Pa, mi smo i sad ravnopravne, samo što se u muški šah više ulaže, veće su nagrade na njihovim turnirima, imaju bolje šanse da napreduju, ali mi imamo vrednije rezultate, uz osmeh konstatuje dvadesetogodišnja Beograđanka.

Upisali ste Elektrotehnički fakultet, kako usklađujete predavanja i rad na šahu?

– Za sad ide dobro, tek je početak studija, ako budem morala da se odreknem jedne ljubavi to sigurno neće biti šah, to sam čvrsto odlučila, a samopouzdanje mi je dao i ovaj poslednji uspeh na prvenstvu države u Zemunu – kazuje Adela.

Član  ste reprezentacije Srbije od 2014. godine, učesnik Olimpijade u Azerbejdžanu 2016 , mogu li devojke na narednim takmičenjima do medalje?    

– To je teško pitanje. Imamo sjajnog selektora Branka Damljanovića , odličan sastav: Jovana Raport, Irina Čoluškina, Ljilja Drljević, Jovana Erić, puno talentovanih devojaka i  moja malenkost, ali dosta su nam odmakle Kina, Rusija, Ukrajina ... Ponekad za uspeh treba imati i sreće.

Koliko dnevno radite na šahu i da li imate trenera?

– Nema pravila, u proseku tri sata dnevno, a ako zbog obaveza „preskočim“ rad to moram da nadoknadim. Što se tiče trenera trenutno ga nemam, veliku zahvalnost dugujem mom prvom učitelju, FIDE majstoru Ivanu Martiću.

Da li imate neku pomoć Šahovskog saveza, kluba?

– Od Saveza nemam baš nikakvu pomoć, kao i da ne postoji. Klubovi Beograd i Jelica PEP mi pomažu koliko su u mogućnosti, plaćaju mi učešće na turnirima. Veliku zahvalnost dugujem Aci Milićeviću i Dušanu Cogoljeviću, predsednicima moja dva šahovska kluba. Oni mi izlaze u susret, podržavaju moje uspehe.    

Može li u Srbiji da se živi od šaha?

 – Definitivno ne. Ženski šah je potcenjen, nagrade na turnirima su uglavnom mizerne. Kod muškaraca je nešto bolja situacija, ali i oni moraju da drže časove, da igraju za više klubova, da bi koliko–toliko obezbedili egzistenciju – ističe mlada reprezentativka.

Šampioni se ne stvaraju preko noći, na šahovskom nebu se pojavila nova zvezda, a koliko će sijati zavisi samo od Adele Velikić, njene spremnosti na odricanja i mukotrpan rad. Neka joj boginja Kaisa bude od pomoći.