ČOVEK KOJI SRCEM ZASLUŽUJE NACIONALNI TIM: Lazić: Ko ne bi voleo da igra za reprezentaciju? (VIDEO)

On je kao Drina pored koje je rastao u Ljuboviji, jer voda uvek pronađe put. Moglo bi se reći i kao i istina i ideja.

Metafore boje košarkašku karijeru Branka Lazića rođenog 12. januara 1989. u Loznici, beka i nisko krilo Crvene zvezde mts, koji je dugo, baš dugo krčio put afirmacije da bi u 28. godini dočekao da ga renomirani treneri predlažu selektoru Aleksandru Đorđeviću za reprezentaciju Srbije.

Kada Lazića upitamo da li bi voleo da zaigra za seniorsku reprezentaciju, odgovara:

- A ko ne bi voleo?

Znate li reprezentativce?

- Mačvan je moja generacija, ali znam i ostale još iz iz mlađih kategorija.

Njegov uspon, krčenje zabluda i sumnje u domet poklapaju se sa izrastanjem Zvezde u dominantni klub na prostorima bivše Jugoslavije, a Lazić ima najduži staž u ovom timu, na Mali Kalemegdan je stigao iz FMP-a 2011. prilikom sklapanja „poslovno tehničke saradnje“.

I prirodno je da ga posle odbrane šampionskog prstena ABA lige, Crvena zvezda je ekspresno sa 3:0 savladala Cedevitu, upitamo kako se osećao svih tih godina dok njegove vrednosti nisu stekle legitimitet, možda i našeg najboljeg odbrambenog igrača, koji ume i da pogodi, prodre i zakuca.

U tom hodu po trnju - Lazić obavlja najsloženije zadatke, uvek čuva najopasnijeg protivničkog igrača sa kojim je na talonu, oči u oči - nema ničeg senzacionalnog. U stilu trener ga nije voleo, ili...

- Svih tih godina samo sam radio svoj deo posla, maksimalno angažovano, čak i preko te granice, da bih stvari postavio na svoje mesto.

Osvojeni ABA prsten, treći uzastopni mu je, deveti trofej u crveno-belom dresu – dve titule šampiona Srbije i četiri Kupa Koraća. Cedevita je savladana ubedljivo sa 3:0.

- Put od osporavanog igrača do miljenika navijača Zvezde traje koliko i nosim crveno-beli dres. Međutim, nisam se obazirao na priče, radio sam, trudio se da dokažem onima koji sumnjaju da nisu u pravu. Morao sam da istrajem i da im pokažem da greše – odgovorio je Lazić, čija karijera bi mogla da bude putokaz mnogim košarkašima po principu da nikada nije kasno. Ako se čovek, naravno, u međuvremenu, ne preda.