LIČNOSTI - Miroslav Muta Nikolić: Zato cenim Vučića!

Deset godina posle osvajanja titule prvaka sveta - Stef Kari je jedan od najboljih igrača NBA lige. Miroslav Raduljica i Milan Mačvan su milanski manekeni u Evroligi, Stefan Marković je u jednom od najlepših gradova Evrope, Boban Marjanović u Detroitu inkasira pare o kojima mnogi mogu samo da sanjaju... Marko Čakarević sa trenerom koji je te 2007. stvorio prvake sveta sa Dinamikom kreće u srpske superligaške bitke.

Superliga je bila povod razgovora sa Miroslavom Nikolićem, stručnjakom koji je titule osvajao sa Partizanom, Budućnošću, koji je bio prvak sveta i Evrope sa mladima, a kao pomoćnik Obradoviću i Đorđeviću osvojio je jedno zlato na Svetskom prvenstvu 1998. godine, bio je i vicešampion sveta, kao i dvostruki olimpijski vicešampion, jednom prvak Evrope...

Dijalog je počeo pričom o tome da je zagovornik teze da Beograd nije srpska košarka.

- Za sve ove godine imamo samo dva asa svetskog ranga rođena u Beogradu - Slavnića i Đorđevića. Bilo je vrhunskih, ali samo dvojica asova. Kad hoćemo šutera tražimo ga u Čačku, bačka ravnica svakih desetak godina da po nekog vrhunskog centra - bio je Rebrača, sad Jokić. Na drugoj strani Vojvodine imamo Bodirogu, a treba voditi računa i o „mladoj Bosni”! Pa odakle su dolazili kršni i visoki tokom ranijih generacija - nabraja u dahu Nikolić.

Naglašava da strateški treba raditi na tome da KLS u dogledno vreme treba da ojača.

- Kao u Jadranskoj treba da budu plaćeni troškovi. I to do 100 kilometara ne spavanje, već popodnevni odmor! Pa sve zajedno, sa prevozom, taksama službenih lica godišnje maksimalno može da košta 500 hiljada evra! A neki to mogu da izdvoje. Jer kod nas je jedna od retkih zdravih stvari sport. Momci ne banče po kafanama, imaju obavezu da treniraju, od njih praviš ljude, u sportu najjači karakteri opstaju. Ima para, treba se samo pametno organizovati.

Ne zaustavlja se na tome, već predviđajući da bi neko mogao da kaže - „da smo ekonomski slaba zemlja, u kojoj ljudi nemaju dovoljno sredstava za život, a sad neko treba da finansira košarku” nastavlja monolog, pitanjem:

- Zašto cenim Vučića?

Ne čekajući da bilo šta kažemo, odgovara:

- Zato što nam je sve napravio, dao 2,5 miliona da se kvalifikujemo za Olimpijadu, vaterpolistima napravio onaj bazen u Areni. Zato što voli sport, to sigurno znam, voli košarku, podržao sam ga i zbog toga. Pomaže i Zvezdi i Partizanu, pomagao je i nama u Kragujevcu. A mi na tradicionalni srpski način nađemo način da to osporavamo. Pa pitanje je da li bismo da smo bili u grupi na Filipinima, sa svim tim putovanjima prošli u Rio. Treba to pošteno reći.

E sad kad smo se već dotakli reprezentacije, podsetili smo ga da je ove godine jubilej. Na pomen Karija i Novog Sada, počeo je da nabraja:

- Bizli, Džordan onaj centar...

Presekli smo ga pitanjem da li su njegovi izabranici mogli više da postignu u karijerama, pošto su tada bili ispred NBA superstarova. Bez premišljanja je rekao:

- Nisu! Šta postigneš u životu to ti je. Nemoj da pričaš mogao sam ovo, mogao sam ono. Jer nisi. Sudim po sebi. Nešto mi nije dalo da budem gore. Da li su to intrige nekih kolega ili nešto drugo, neću da ulazim. Ali jedini sam sa Partizanom i Budućnošću pet godina vodio Evroligu. I nisam iskoristio šansu. Tako je i za igrače. Ali, kad pričamo o toj generaciji svi imaju lepu karijeru.

I tu se otvorio. Vratio vremeplov 12 godina unazad...

- Nervirali su me novinari sa pričama da ne znam da radim sa mladima. Rekao sam Šakoti koji je bio selektor da me stavi da radim sa mladom reprezentacijom. I u Izmiru smo uzeli evropsko zlato. Posle uzmem generaciju za koju su svi pričali da je promašena - sa Raduljicom, Bobanom Marjanovićem....Pre toga su bili deveti, uzmem ih i postanemo prvaci sveta. Dobili smo manje publiciteta nego što smo zaslužili. Slavimo Bormio iz doba stare Jugoslavije, a ne pominjemo prvu zlatnu medalju Srbije. Ne SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, već samostalne Srbije! Nervira me što nema nijedne slike u savezu. Govorio sam o tome Peđi Bojiću, ne samo zato što sam bio u toj ekipi, što sam sa malom zemljom bio prvak sveta. Slika, međutim, nije postavljena.

Nikad u životu nije bio pesimista, ali njegov odgovor na pitanje ima li danas talenata nivoa igrača od pre desetak godina (Teodosić, Mačvan, Raduljica...), vraća optimizam posle posnih godina naših mlađih selekcija.

- Ima, imamo talenata. Ne bih da ih nabrajam. Nekog ću slučajno da izostavim, pa posle kad postane igrač da kaže kako sam ga ispustio. Ima dece, znam igrače i u ostalim ekipama koje bih uzeo, a ne mogu. A imamo ih i u našem pogonu, pogotovo one 2000. godište. Sad tražim mlađe, rođene 2003. ili 2004. Hoću da napravim plejmejkera. Svi razmišljaju o visokima, imaju trojke, četvorke. Nemamo plejmejkera i to mi je izazov.

I onda smo ga pecnuli, konstatacijom da je doveo dva stranca.

- Pa mogli smo da registrujemo samo dvojicu igrača, a „jadranci” 30. Hteo sam da licenciram Smajlagića, klinca od 17 godina, ali nisam mogao, jer je igrao za Kotež! I tako neću moći da mu pružim šansu protiv Zvezde i Partizana gde je realno mogao da igra. Ne možemo da pobedimo, a njemu bi bilo ogromno iskustvo i motiv. A strance sam doveo zato što neću da budem topovska hrana, da me gaze 60 razlike, da bi posle pričali kako sam „k....” od trenera. Ali gledam svoje, ne zanima me ko šta priča.

Ne krije da ima ambicije da bude među četiri.

- Prezadovoljan sam šta smo u ove dve godine napravili. Naravno da imam ambicije, ali nije realno, pošto niko nije napravio tim za godinu dana. Ne odustajem od toga da se takmičim... Hoću da protiv naših najvećih izgubim 10, 15 razlike, ma i 20 nije bitno. Zato protiv FMP i Mege hoću da igram ravnopravno. Za mene je Dinamik - Real Madrid. Onaj koga treniram za mene je Real i borim se da ga unapredim, uvek sam napravio pomak. Takmičar sam kog nije sramota da trenira ni B ligu, radio sam to pre 30 godina. Mnogo je teško iz B lige ući u prvu, a mi smo to uradili i potom ušli u Superligu. Za neka imena iz našeg kluba čuće se za dve, tri godine...

Ulaganje u sopstveni potencijal je klupski plan za budućnost.

- Imamo odlične talente, tek će se sledeće godine videti. Ove sam doveo starije igrače da afirmišu klub, sledeće će biti dva starija, sve ostalo mladi. Ako uđemo ove godine na Jadran, normalno ćemo korigovati koncepciju, ali ako ne uđemo neka budemo i sredina tabele, ne moramo u Superligu. Važni su uslovi, da proširimo dvoranu za 2500 ljudi, da imamo mlade igrače i postanemo evropska akademija...

Priču je zaključio rečima:

- Slušam stalno, a svedoci ste i vi priča: „Muta je ovakav, Muta je onakav”. Ajde da privatan život ostavimo po strani i kad pričamo o Muti govorimo o tome da li sam uradio nešto za srpsku košarku.