Jedan od najzaslužnijih za stabilnost kluba i ovako velike uspehe je predsednik Milan Đukić, koji je došao u redove Novosađana pre osam godina i od tada Voša beleži samo uspehe.
Kakve su ambicije kluba u naredom periodu?
– Pre svega da zadržimo organizacioni nivo koji smo sada dosegli. Možda se u nekom trenutku u srpskom rukometu pojavi neki privrednik željan dokazivanja i uspeha. Bez logistike nema velikih uspeha i time nisam otkrio veliku istinu.
U vremenu kad je finansijska situacija teška, kako uspevate da rešite pitanje finansiranja?
– Teško. Ne volim da pričam o novcu. Klub ima koliko ima, nekome je to puno, a nekome malo. Ali tim ljudi koji je tu toliko može u ovom trenutku. Možda bi mogao neko drugi više da obezbedi. Ako takav postoji ja ću mu mesto predsednika odmah ustupiti, samo neka položeni novac na račun kluba. Ideja i kombinacija smo se naslušali, toga imamo na izvoz.
Đukić je potom dodao:
– Želim da naglasim nešto, možda najveću grešku svih iz rukometa. Mi smo izgleda previše lepo vaspitani da razumemo stanje u društvu i ekonomsku krizu, mere štednje i racionalizacije i dok se bavimo da li je sudska taksa ovolika ili onolika i ko je i kad plaća, te kolika je čija naknada ili plata i ko koliki budžet ima, neki drugi sportovi se bave milionima evra. Možda da svi stavimo prst na čelo.
Kako klub funkcioniše danas?
– Jednostavno. Funkcioniše po potpuno menadžerskom pristupu koji smo prihvatili još 2008. godine. Svako radi svoj posao i ne bavi se tuđim. Svako odgovara za svoj rad i rezultat. Ako može da pomogne savetom odlično, a ako ne može, ne komentariše se tuđi rad. Emocija nema. Nepotizam smo odstranili u hodu. Privilegije su posledica rezultata i uspeha, a ne veza i emocija. Da li je moglo drugačije? Da moglo je i bilo bi manje onih koji nas ne vole i manje uvređenih igrača i saradnika. Ali ni ja, ni ljudi iz uprave kompromise nismo pravili.
Koliko je funkcija predsednika kluba zadovoljstvo, a koliko opterećenje?
– Mnogo toga lepog sam doživeo na ovoj funkciji. Osvojio sam Kup Srbije, titulu državnog prvaka, igrao Ligu Evrope, Ligu Šampiona, osvojio prvi Super kup Srbije i prvi Svesrpski kup.
Bilo je i ružnih stvari?
– Doživeo sam i drugu stranu medalje. Da zbog načina rada imam ljude koji me ne vole, a da u životu nisu sa mnom reč progovorili, da osnovano ili neosnovano trpim kritike. Neki me doživljavaju i ka uljeza koji nikada nije igrao rukomet. Na moje planove je najviše uticao upravo izborni proces u RSS, mnogo toga ružnog sam doživeo i lično i sportski, a ja sam samo želeo da pomognem rukometu. Funkcija, titula, radnih stolova i fotelja, vizit karti i svih tih manifestacija mi Bogu hvala ne manjka.
Koje su Vaše ambicije?
– Da ste me ovo pitali pre godinu dana imao bih jedan plan. Sad imam malo drugačiji, ali svakako u skorije vreme na moje mesto predsednika kluba će morati da dođe neko novi, sa nekom novom energijom, ciljevima i snovima, neka nova generacija treba da dosanja te snove. Ja sam svoje snove u vezi sa klubom gotovo ostvario. Bez velikog novca neki skupi snovi su neostvarivi. Tog novca sada u rukometu nema, a bilo bi glupo da ili ja ostvarujem tuđe snove ili da neko ostvaruje moje. To je prosto tako – zaključio je Milan Đukić.
VELIKA PAŽNjA MLADIMA
Pored uspeha u seniorskoj konkurenciji, klub je počeo da ostvaruje i dobre rezultate sa mlađim kategorijama, što ranije nije bio slučaj.
– Stvarajući klub stvarali smo i mlađe kategorije kluba. Prečica bi glasila „Šta će nam to, gubimo vreme, kupićemo igrače”. Kupovali smo i igrače, daleko od toga, ali je svaki taj igrač ostavljao trag na mlađe kategorije. Momke iz kadeta i juniora čekamo i sa pažnjom ćemo napraviti planski smenu generacija u klubu. To je proces koji traje i za koji će biti zadužen tim stručnih ljudi, od direktora Jevtića, šefa struke Rudića, do njihovih trenera Rojevića i Tunguza. Tu nemamo pravo na grešku.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
