Dejan Savić: Nigde ne idem, o dugovanjima neću da pričam!

– Imali smo fenomenalne pripreme sa najjačim timom sveta Pro Rekom. Vrhunski treninzi i zalaganje, koncentracija na nivou igrača koji su baza za 2024. Sve do utakmice gde videli greške koje možemo da ispravimo. Tu je i trema učinila svoje. Ne zaboravimo sjajno gostoprimstvo kluba, naravno Vujasinovića i naših igrača Filipovića, Pijetlovića i Mandića. Revanširaćemo im se na zajedničkim pripremama u Beogradu od 23. do 25. maja.

Program priprema je poznat. Od 1.do 10.juna rad u Beogradu. Slede tri zvanične utakmice sa Australijom u Nišu, Kruševcu i Kragujevcu. Svetska liga u Ruzi, predgrađu Moskve, imaće pripremni karakter za SP u Budimpešti.

– Desetak dana u julu treniraćemo u Kečkemetu. Prvo sa Mađarima tri dana ,zatim sami. Posle Svetskog igrači koji nisu bili u timu igraće na Univerzijadi u Tajpeju od 19. do 30. avgusta.

Da sve nije idealno u samoj organizaciji potvrđuje Savić. Osvrnuo se na stavove predsednika Krivokapića u Večernjim Novostima oko klupskog angažovanja selektora kao i značaju Pravilnika o radu sa reprezentacijom.

– Svi me pitaju za dugovanja, a o tome neću. Nikada nisam ni pričao. I pored napete atmosfere, mislim da neke stvari treba da ostanu u kući i tamo se rasprave. Tako su me bar učili. Sada sa stavovima u javnosti da će se raspravljati o mojoj sudbini ako hoću u inostranstvo ili da preuzmem domaći klub bivam zatečen. Ne znam je li to pretnja ili opomena. Da li neko stvarno želi da bude toliki šef da sam odlučuje ili o tome treba da se razgovara. Mene su učili za razgovor dve strane. Razgovor i dogovor.

Savić nastavlja:

– Nigde ne idem, nigde nisam ni hteo da idem! I to nije niko sam odlučio nego smo se dogovorili. Što se domaćeg kluba tiče, zar nisam bio trener Zvezde u 2013. i 2014. i 2015? O dugovanjima nisam ni hteo da pričam. Osećam se sada kao da imam kost u grlu.

O samom Pravilniku selektor lakonski kaže:

– Dosadašnji rezultati u svim konkurencijama pokazuju da taj Pravilnik nije baš toliko važan segment da bi mu se posvetila tolika pažnja. Imam igrače i stručni štab koji znaju da se ponašaju, znaju da se odnose prema obavezama i da ostvaruju rezultate. Ne mora uvek da bude zlato ali će odnos prema reprezentaciji uvek biti kao kada se osvajala najsjajnija medalja. Imamo mi mnogo veće probleme za rešavanje. Uzgred Pravilnik reguliše samo igrače i struku. A šta je sa odgovornima u organizaciji, ko to rešava, koji dokument.

Selektor završava u svom stilu:

– Svestan sam da imam ogromna leđa jer nosim veliki teret na njima. Stomak mi je, na žalost, još veći jer gutam ljude čije poteze očigledno ne mogu da svarim. Takođe verujem da stavovi izneti u pomenutom intervjuu nisu baš stavovi predsednika saveza i već više savetnika oko njega. Neću svađu, pri VSS sam od 1993 u kontinuitetu i čini mi se da nekome odgovara stanje haosa.. I konačno nadam se da ovaj razgovor nema ton koji bi uticao da se primene norme „čuvenog pravilnika”.