Nakon dva sata žestokog rada, Dejan Radonjić je u četvrtak oko podneva svirao kraj treninga.
I po tome se videlo da se ekipa sada nalazi u totalno drugačijoj fazi nego u većem delu sezone, kad su se kao na traci smenjivali mečevi, putovanja, sve sa spavanjem na aerodromu i pažljivo dozirani treninzi. A, u skladu sa ogromnim opterećenjem i paklenim tempom.
U takvom rasporedu, gde je iza crveno-belih već 67 mečeva, igrači su uvek morali da misle na duele koji slede. Bez obzira da li je pre njih bio spektakl i sudar sa nekim evropskim velikanom, ili veoma važan meč u ABA ligi.
Postojala je samo bliska budućnost, a prošlost i analiza privilegija za koju se nema vremena. Na slavlje niko nije ni mogao da pomisli, iako je povoda bilo na pretek.
Ali, sada je sve drugačije. Crveno-beli imaju dovoljno vremena za rad, ali i da sumiraju utiske. U duhu toga smo Marka Simonovića, na početku razgovora, prvo pitali da li u svlačionici i na treninzima još uvek ima odjeka nedavnog večitog derbija.
– Iskren da budem, nakon finala ABA lige, imali smo najviše vremena da podvučemo crtu i sumiramo utiske. A, posle derbija i nismo baš imali puno prostora. Već u subotu igramo protiv FMP-a koji, stvarno igra sjajno. U prva dva kola Superlige je pokazao da će biti ozbiljan konkurent za sam vrh. Baš sam prijatno iznenađen. Momci igraju sjajno. Vidi se da je sa novim trenerom došlo do promene u igri i u skladu sa tim očekujem neizvestan meč, tako da nam je fokus već bačen na to gostovanje.
Na osnovu reči Simonovića, lako je bilo izvući zaključak da je ekipa ostala u istom kodu, da je i dalje akcenat na narednom meču.
– Nema stajanja. Mi smo pod punim gasom dok se ne završi sezona. A, onda ćemo tek da pričamo šta je bilo.
Ipak, ono od čega zavisi kako će se krojiti budućnost trofejnog kluba, sada je iza Crvene zvezde. Osvojena je ABA lige, izvađena viza za Evropu, a završeno je i učešće u Evroligi koja je nosila toliko uzbuđenja, snage i emocija.
Tu su utisci već počeli da se sležu. A, nema tog navijača koji gledajući mečeve Reala i Darušafake nije pomislio, da je sportske pravde, Crvena zvezda je sada trebalo da igra Top 8. Isto je pomislio i Marko Simonović.
– Ne može od toga da se pobegne. Kad sam gledao prvi meč, emocije su mi proradile. Zaslužili smo da igramo taj plej-of Evrolige, bez obzira kako bi se završio. Ali, Bože moj, to je sport, to je život.
U duhu rečenog, as crveno-belih je nastavio izlaganje:
– Kad sam posle ABA razmišljao o svemu, uvek mi je kroz glavu prolazilo koliko smo bili dominantni. Tokom celog regionalnog takmičenja, ali i u Evropi. U naš grad su dolazili velikani evropske košarke, giganti u svakom smislu te reči, a kod svih njih se uvek videla ogromna doza respekta prema nama i našoj igri. To je prelep osećaj.
Iz ugla da su uzeli dva trofeja i ispunili prioritetni cilj, postavlja se pitanje kako crveno-beli sebi kažu – još nije kraj, treba uzeti i titulu prvaka Srbije.
– Lako – nadovezao se Simonović.
– Gladni smo pobeda i trofeja. Želimo i tu titulu šampiona Srbije, želimo da budemo ta generacija. Generacija koja je napravila toliko velikih stvari, koja će se dugo pamtiti i često spominjati. Iz te želje crpimo veliku energiju koja nas puni. Naša glad je i dalje velika. Samo kada se setim prošle godine i slavlja na Malom Kalemegdanu, želim sve ponovo da doživim.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
