Ispred Njukaslovog imena od 24. aprilske večeri 2017. ponovo stoji premijerligaš. Svrake su opet u dobrom i proverenom društvu, među najboljim engleskim klubovima. Reklo bi se, prema imenu, tradiciji, navijačima i domicilu, tu im je i mesto.
A baš njihov primer najrečitiji je dokaz da Enlezi u konačnom svođenju računa ne brenuju ništa osim terena. Pa zato mogu da „otpišu” olako iz društva najboljih i klub spreman da za jedno pojačanje izdvoji 20 miliona funti!
Stazama posutim ekserima i srčom od razbijenih iluzija od prošle sezone koračao je ove godine i Aleksandar Mitrović.
Srpski reprezentativac i Njukaslov „45” nije sa naigrao u fudbalskoj godini na izmaku, ali sa 24 drugoligaška susreta i četiri gola u konačnom zbiru ne može se reći da je i njegov učinak zanemarljiv... Baš kao ni drugi razred engleskog klupskog fudbala.
– Garantujem da je Čempionšip među sedam najjačih klupskih takmičenja u Evropi! Druga liga Engleske zahtevnija je od Premijer lige. Igra se jače, snaga je u prvom planu, opstaju samo fizički najjači. Imao sam neobičnu čast da se okušam u tom, po svim parametrima, atipičnom fudbalskom društvu. Gotovo da nema pauze od sredine avgusta do početka maja, 46 kola spakovano je u ritam utorak-subota. Šampion ne mora samo da potroši novac, nego da prospe mnogo znoja i krvi... Ni to mu ne garantuje prvo mesto i premijerligašku promociju – sjajnim metaforama uspeo je Aleksandar Mitrović da oslika mesto Čempionšipa i u evropskim okvirima.
Neukusne su paralele između naše stvarnosti i engleske fudbalske idile. Navijači Njukasla imaju samo jedan klub. I na „Sent Džejms park” dolaze da bodre svoje ljubimce. Imena i veličina protivnika od sekundarnog je značaja.
– Na našem stadionu ima oko 52.000 stolica. Nijedna nije upražnjenja ispadanjem Njukasla u drugu ligu. I ne samo to, gotovo da svaki navijač ima tačno određeno mesto, čak sam mnoge zapamtio i za ove dve godine. Čini mi se da nema sile, kadre da ih pomeri sa te stolice. Engleski fudbal ima status božanstva za mnoge od njih, zato je najpopularniji sport na ulicama Njukasla Veličanstvo sa velikim „V”.
Imao je srpski napadač ove sezone i navijača više na tribinama crno-belog zdanja u „Strouberi plejsu”.
– Sin Luka već se odomaćio na utakmicama Njukasla. Porodica je uvek uz mene i mnogo mi znači svaki trenutak u tom društvu. Sad smo svi ponovo na okupu, da zajedno proslavimo uspešnu godinu.
A nije Mitroviću senioru bilo lako da se u ambijentu, sada već karnevalskog sadržaja zbog proslave povratka u elitu, izoluje i barem na trenutak sa suprugom i sinom prošeta gradom sa nepunih 300.000 žitelja, 13 kilometara udaljenom od obala Severnog mora.
– Takav je život fudbalera u Njukaslu. Nema mnogo mira, iako postoje pojedina mesta za porodično opuštanje. Nirvana, jednom rečju. Tu je i kačket, prilika da se donekle sakrijete od znatiželjnih pogleda. Ne bunim se mnogo, poziv fudbalskog profesionalca iziskuje i obaveze van terena, pogotovo u Engleskoj.
Geografski položaj Njukasla, na severo-istoku Engleske, iziskuje i program više, gotovo neprestana putovanja avionom.
– Najbliži nam je bio Lids, oko dva sata vožnje autobusom. Na sve ostale utakmice leteli smo avionom. Koliko je Njukasl veliki klub videlo se, upravo, na tim gostovanjima. Bodrilo nas je ponekad i 10.000 ljudi.
Jokane, napred do Premijer lige!
Da li je vreme da posle uspeha sa Votfordom i sjajnih rezultata na klupi Fulama, Slaviša Jokanović u plej-ofu pregura poslednje stanice na putu ka Premijer ligi? Srpska struka ovo mesto čeka po ko zna koji put.
– Navijam da se Jokan i Fulam domognu elite. Uradio je sjajnu stvar, preporodio ekipu i iz donjeg doma doveo je među šest najboljih. Veliki je to uspeh. Osetio sam sa Njukaslom koliko je Jokanović spremio ekipu, odigrali su taktički besprekorno i bukvalno nas, kao niko do tada, pregazili u dve utakmice. Vidi se trenerska ruka, Fulamu dajem prednost ispred favorizovanog Hadersfilda, Redinga i Šefilda – ne štedi Mitrović komplimente na račun bivšeg trenera crno-belih.
Dok Rafa Benitez već kuje plan i tim za Premijer ligu, na društvenim mrežama sve su glasnije navijačke želje – Raf, ostavi nam Mitrogola! Smederevac ne bi da mnogo priča na tu temu.
– Videćemo da li ću ostati u Njukaslu. U igri su sve opcije.
Retko ko bi mogao ni da ga zamisli u drugoj ligi i državi na čijim prostorima se fudbal manje vole od Engleske.
– Ovde se igra najzanimljiviji, najleši, verovatno i najbolji fudbal na svetu. Svaka utakmica je spektakl na našem stadionu. Nije bitno da li je na suprotnoj strani Čelzi, ili Blekburn, da li igramo FA kup ili šampionat. Zato Englezi jesu posebni! Navikao sam se na život i fudbal sa ukusima tradicije i poštovanja...
Priznaje Mitrović da u ovim slavljeničkim i fudbalu posvećenim danima ima još jednu sportsku ljubav. Sasvim atipičnu za englesku tradiciju i današnjicu.
– Volim da gledam košarku. Burno sam ispratio poslednji košarkaški večiti derbi, između mog Partizana i Zvezde. Čak sam i fudbalski meč Čelzija i Sautemptona podredio košarci – otkrio je Aleksandar Mitrović, dan posle promocije crno-belih u Premijer ligu.
Majska crta u Čempionšipu već se nazire. Posle prvomajskih praznika, dan po Đurđevdanu sledi foto-finiš u poslednjem kolu. Srpska fudbalska škola, znatno ranije, obezbedila je još jedno mesto u Premijer ligi. Engleska elita opet čeka Aleksandra Mitrovića...
– Da prođe utakmica Srbije sa Velsom, posle dobrog omora idem ponovo napred. Sazreo sam u Čempionšipu, nisam izgubio ovu godinu. Naprotiv, biće to sjajan zamajac pred naredne izazove!
Neka tako i bude. Zaslužio je...
Kompletan tekst možete da pročitate u štampanom broju Magazina Sportskog žurnala za 29. april. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
