Aleksandra Krunić: Imam veliki problem da ćutim...

Ne postoji zamena za naporan rad. Možete da imate talenat, da vas prati sreća, ali istinski uspeh dolazi samo ukoliko budete posvećeni sto odsto tome čime se bavite.

To su glavne crtice izvučene posle intervjua urađenog sa Aleksandrom Krunić za vreme FED kupa u Zrenjaninu.

– Ceo život sam slušala: „Eto, ona ima ruku, talentovana je!” Međutim, shvatila sam da talenat nije samo u ruci niti u osećaju za lopticu, nego i u stvarima za koje ja nemam talenat kao što je disciplina u radu – maksimalno iskrena, kao i uvek, bila je trenutno 119. teniserka sveta.

Objasnila je i kako izgleda to kada „nemate disciplinu u radu”.

– Imam veliki problem da ćutim, radim i da ne očekujem ništa od tog rada. To u prošlosti nikako nisam uspevala, a sada se trudim da ispravim. Pokušavam da verujem ljudima oko sebe i da ne preispitujem ono što radim svake nedelje. Hoću da dam sebi vremena, tromesečje ili polugođe, da vidim da li će taj rad da bude konstantan, jer ne može da se pokaže odmah posle nedelju dana kako bih volela – kazala je Krunićeva.

Aleksandra na mečevima često deluje negativno i to se posebno vidi u ključnim trenucima njenih duela.

– Realno gledano, jako sam negativna prema sebi. Nisam u stanju da pohvalim sebe. Sada se trudim da se, ako već ne mogu da pohvalim samu sebe, makar ne kažnjavam i ne budem negativna. Moram da naučim da izbalansiram pozitivnu i negativnu energiju, pozitivne i negativne reakcije.

Objasnila je šta najviše zamera sebi.

– Moram da shvatim da ne može sve da bude perfektno. Da naučim da savršenstvo ne postoji i da prihvatim grešku.  Živo sam biće, normalno je da grešim. Ako sam i pogrešila, da budem svesna da sam u tom trenutku uradila najbolje što sam znala. Za sve te promene u karakteru je potrebno vreme. Kada si u svađi sa sobom konstantno onda ne vidiš dobre poteze. Tenis je tehnički sport. Tako moram da naučim da i ako je neki potez tehnički izveden loš, ne znači da je i ideja loša. Nekada zamaglim i puno obraćam pažnju na krajnji rezultat umesto na nameru.

Prihvatanje grešaka i rad da se iste isprave, pola je puta do uspeha.

– Radim sa psihologom. Volim i umem da slušam, ali jako slabo i teško primenjujem to što čujem. To je još jedan problem jer moram da propustim sve informacije kroz filtere. Nepoverljiva sam, umesto da direktno verujem ljudima koje plaćam za posao koji obavljaju. Generalno sve je pitanje odluke. Nekada sam spremna da napravim korake, nekada ne. Svaka promena je bolna i zahteva izlazak iz komforne zone. Tako se opet vraćamo na priču o perfekciji. Ja hoću da mi se sve što naučim slegne i da sve odmah bude super, a to je naravno nemoguće.

Ispričala je i da postoje prijateljstva na Turu, ali...

– Nisam neko ko misli da se svi mrzimo. Upoznala sam jako kvalitetne ljude sa kojima uživam dok pričam, samo što ih je teško otkriti zato što svi imamo svoje timove, različite rasporede i jednostavno je sve mnogo haotično na turnirima. Tenis je individualan sport, individualno koncentrisan i jednostavno moraš da budeš takav jer ako nisi, izgubiš mnogo energije na ostale stvari. Zbog toga mislim da ne stižemo da se družimo, a ne zato što smo mi sada asocijalne ili autistične pa nismo u stanju da komuniciramo jedna sa drugom. Tvrdim da postoje kvalitetni ljudi na Turu, upoznala sam ih – zaključila je Aleksandra Krunić.

Kompletan tekst možete da pročitate u štampanom broju Magazina Sportskog žurnala za 29. april. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.