Junak pobede nad Rumunima, Vladimir Cupara: Biće još bolje

Dvadesettrogodišnji Beograđanin ponikao u Voždovcu,  stekao je afirmaciju u Crvenoj zvezdi, a ime u Španiji, što je bila i prava preporuka za potpisivanje ugovora sa aktuelnim šampionom Evrope, poljskim Vive Tauron Kielceom od 2018. godine.

Sjajne odbrane u Kragujevcu samo su potvrda tog kvaliteta...

-  Osećaj je fantastičan - govori Vladimir jutro posle pobede nad Rumunima 27:22:

-  Presrećan sam bio kada sam video punu halu i sve te ljude koji su došli da nas podrže. Igrali smo dobro, pre svega u odbrani. Imao sam veliku pomoć od saigrača i zbog toga sam uspeo da napravim tih par odbrana koje su nam pomogle da dođemo do nove pobede. To, međutim, nije bitno. Bitni su bodovi. Idemo dalje. Jako blizu smo odlaska na Evropsko prvenstvo. Moramo ostati na zemlji i nastaviti ovako u poslednja dva meča.

Igranje za reprezentaciju puno znači, što se vidi po reakcijama nakon odbrana...

-  Nastup za nacionalni tim mi znači više nego za klub. Sigurno je tako, a znam da tako i razmišljaju i ostali momci sa kojima sam proveo prethodnu nedelju. Volim da proslavljam odbrane, da komuniciram sa publikom tokom meča, a kada je to na maternjem jeziku, sve je mnogo lepše.

Dve pobede nad Rumunima nadvladale su gorak ukus poraza od Belorusa u Nišu u novembru...

-  Svaki naredni put može da bude samo bolje. Proveli smo još jednu nedelju zajedno. Potrebno je vreme kako bi se sklopile kockice u odbrani i napadu.

Srbija dobija jednu novu generaciju golmana...

- Džambo (Strahinja Milić) je u prednosti u odnosu na mene. Mlad sam, moram još puno da radim. Srbija ima dobre golmane. Tu je i Tibor (Ivanišević) koji ima kvalitet za reprezentaciju. Sada smo priliku dobili Džambo i ja. Važna je konkurencija. Svi ćemo davati 100%, jer svako od nas želi da bude na golu nacionalnog tima.

Publika u Kragujevcu je bila sjajna...

-  Nemam reči. Toliko ljudi na jednoj rukometnoj utakmici u Srbiji je za svaku pohvalu. Nadam se da će se rukomet vratiti tamo gde je bio i da će klupska scena zaživeti, jer bez nje nema napretka.

Upravo je jedan mali klub iz Beograda - SC Voždovac, bio prva stanica u karijeri Vladimira Cupare...

-  Voždovac me je upoznao sa rukometom, naučio treningu i kvalitetnom radu. Hvala svim trenerima, Saši Kandiću, Slobodanu Goatiju, Miši Draslaru i još mnogima. Hvala im što su imali strpljenja za mene i što su mi omogućili da počnem da ostvarujem svoje snove. Ima ih još puno predamnom - zaključio je Vladimir Cupara.