Dan posle, predsednik Momčilo – Momo Minić u viđenju umešno prikriva nove bore, u razgovoru transparentno ogoljava koje ga sve muke more. Uvežbano i glasovno ujednačeno, s druge strane, rukovodstvenim veštinama stečenim vođenjem velikih privrednih sistema optimistično najavljuje renesansu u Mije Kovačevića 10a.
- Sezona je, razumljivo, ocenjena nezadovoljavajućom. Sad je na Upravnom odboru da u mandatu do decembra prevashodno stabilizuje klub u takmičarskom smislu, potom koliko je moguće i u finansijskom. Sve kako bismo se u što kraćem roku vratili na pozicije, željene i pripadajuće.
Jeste li se dotakli personalne odgovornosti?
- Teško je govoriti o pojedinačnoj krivici, odluke UO bile su jednoglasne. Obezbedili smo optimalne uslove, zimus angažovali kvalitetna pojačanja. Cilj nismo ostvarili, otud je odgovornost kolektivna. Nasuprot tome, da ima i individualne, obelodanjivanje ne bi vodilo ničemu. Ponajmanje u momentu dugoročnog planiranja jedinstvu, strastvenom angažovanju, ozbiljnom pristupu nagomilanim obavezama. OFK Beograd ne može da egzistira „sad za sad”, ukoliko želi nekadašnji ugled.
Zvezdan Terzić je nedavnom izjavom da u OFK Beogradu nije već tri godine, sebe amnestirao od odgovornosti?
- Činjenica je to – sleže ramena Minić. - Kao i da nije direktno učestvovao u donošenju nijedne odluke. Konsultovali se jesmo, ako je to greh... Tad smo krivci i Dimitrijević i ja, članovi UO. Znate, smetaju i nikud ne vode perfidna kuloarska nagađanja o Terzićevom uticaju u klubu, iako i nedobronamerni znaju da za neuspešnu sezonu nema svrhe tražiti krivca van Omladinskog stadiona. Zvezdan je prijatelj kluba, shodno brojnim ovdašnjim uspesima i na evrosceni, neraskidivo tkivo. Njemu ili sutra meni, niko ne može da zabrani da dođemo na stadion, odgledamo utakmicu, komentarišemo što niste uradili ovo, mogli ste bolje ono... Niko!
Zna li se strategija povratka u profesionalan rang takmičenja?
- Maksimalne napore učinićemo kako bismo se ekspresno vratili u Prvu ligu, otud i poziv bivšim igračima i prijateljima da se uključe u rad kluba. Zvaničan povratak Petkovića, Milenkovića i Jokića, iako ovaj lokalitet nikad nisu napuštali, mnogo znači i stručno i marketinški.
Zaboravljate da na ovom podneblju nikad ništa dobro nisu doneli brojni autoriteti, na jednom mestu?
- Govorim o dobronamernima, ne o sujetnim karijeristima. Ne daj bože osvetoljubivim, ukoliko njihova reč ne bi uvek bila - poslednja. OFK Beograd je fudbalska institucija, brend.
Shodno konkurentima u Srpskoj ligi „Beograd”, čini se, lakše je bilo ostati u višem rangu nego opet zavredeti prvoligaški status?
- Motiv je to bio u zimskom prelaznom roku, nažalost, nismo uspeli. Nama je nova liga velika zagonetka, biće teško donedavno s evropske i naše elitne scene spustiti se i adaptirati na lokalnu. Da ne pričam da nije lako biti prvi ni u selu, bez obzira na delatnost.
Igrači su sad amateri, mogu u druge klubove bez obeštećenja?
- Razgovaraćemo, u skladu s propisima. Savetovaćemo da ostanu, pogotovo mlađim fudbalerima. Afirmativnije je da igraju u Srpskoj ligi, nego budu rezerve u prvoligaškom ili superligaškom klubu. Znano je da se igrač ne postaje na klupi ili tribinama, već na terenu. Nek` izvole, nek` biraju. Njihova volja...
Menadžeri, čuje se, jedini su vlasnici igrača OFK Beograda. Što dodatno otežava i komplikuje kadrovsku situaciju?
- Nije tako...
Zar nisu zimus odveli desetak mladih igrača u Zvezdu, Partizan, Voždovac... na svoju ruku?
- Dogovorno su otišli, klub inkasirao značajna novčana sredstva i nekako okončao sezonu. Mi smo se, dakle, u pomenutim transferima pitali, iz razloga što smo ispunjavali ugovorne obaveze. S tim u vezi, nismo želeli nijednom momku da stanemo na put, presečemo karijeru. Kakvi bismo ljudi bili, pobogu – ljutnu se na kraju, Minić.
PORODICA NE TRPI
S jedne strane impozantan privredni rukovodstveni opus i senovite godine, s druge nimalo ružičasta situacija u OFK Beogradu. Otud se i nametnulo pitanje – šta mu sve ovo treba.
- Bezmalo sam tri decenije u OFK Beogradu, emocije i višak energije čine svoje.
Šta kažu ukućani, bližnji?
- Porodica je dobro ukomponovana, ne trpi zbog mojih čestih odsustvovanja. Uspevam, kad sinovi na vreme jave i organizuju, unuke da odvedem na brojne vannastavne aktivnosti, treninge. Jedan se bavi džudom, drugi vaterpolom – ponosno će, Minić.
MOMO, DOSTA JE BILO...
Ekskluzivno najavljuje fudbalsku penziju.
- Čovek s godinama postane bezosećajan, možda i ne osećam da sam višak. A, uviđavni neće da kažu.
Nije, valjda, dotle došlo?
- Nisam dosad u klubu i institucijama FSS naišao na negativan stav o mom angažovanju, naterao da kažem: Momo, dosta je bilo...
Razvuče usne u simpatičan osmeh, saopšti ekskluzivu:
- Podvući ću crtu u decembru, na izbornoj Skupštini. Delegatima i sebi reći: Momo... kraj.
ISTERIVANjE VEŠTICA
Najavili ste na nedavnoj Skupštini „češljanje” dokumentacije. Kad stižu finansijski revizori?
- Nisam mislio da isterujem veštice, nit` je to cilj novog Upravnog odbora već obećao izvođenje knjigovodstvenog stanja u vezi s dugovanjima i potraživanjima. Troškovi su jedini izvesni, ne i prihodi. Zavise od transfera, opet, odlasci igrača od rezultata. Dogovor je da sačinimo tromesečni finansijski plan, fokusiramo na prelazni rok, adekvatne pripreme i početak prvenstva. I tad, kad bude krenula lopta, sve biće mnogo lakše.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
