Kao igrač bio je tih. Kao igrač bio je klasa. Svetska. Karijera za pamćenje i ponos. Član one čuvene ekipe sa Šefikom na golu, Trbojevićem, Savićem, Vujasinovićem, Šapićem, Jelenićem, Ikodinovićem. Ljutio sa kada su ga predstavljali kao najbržeg igrača. Brzina jeste bio deo njegovog reprertara. Ali samo deo, jer Aleksandar Ćirić je bio igračina.
Ponikao u voljenoj Zvezdi, pa čudnom odlukom čelnika prodat Bečeju u kojem je doživeo zvezdane dane i izbor za MVP na Fajnal foru 2000. Onda je bio ikona Breše, pa Budvanske rivijere, Barselonete i na kraju Radničkog kojeg nije hteo da napusti kada su mnogi otišli.
Poslednje dve godine Aleksandar Ćirić uči Irance da igraju vaterpolo. Selektor seniora ali i organizator stručnog rada u mlađim kategorijama.
- Ugovor je do Azijskih igara 2018. Čini mi se da postoje svi uslovi da nastavimo saradnju. Polako se pokazuju rezultati rada i verujem da su čelnici zadovoljni koliko smo postigli u te dve godine – kaže Ćirić koji nije propustio priliku da na Dorćolu vidi trening reprezentacije i Pro Reka i da razmeni po koju sa Savićem, Vujasinovićem, Vasovićem…
Iranski vaterpolo nije na mapi Azije upisan velikim slovima. Ali…
- Pokušavam da naš program prenesem. Nije lako. Uslovi su sjajni ali nema prave selekcije. Trenira ko hoće, neki koji mogu da budu kvalitetni treniraju kad hoće. Tako je i tu se malo šta može.
Jedan od ciljeva je plasman na Olimpijske igre u Tokiju. Ćira kaže da je realnost prisutna:
- Znamo da su Japan i Kazahstan daleko ispred nas. Japan je direktan učesnik Igara, napašćemo Kazahstance.
Liga, klubovi, sistem…
- Sve je nekako stidljivo. Postoji šest klubova u ligi. Dao sam predlog da se taj broj poveća, da ima više utakmica. Dosta zavisi od moguće promene pravila. Postoji i Azijski kup klubova. Tu ima pojačanja i videćemo ko će koga dovesti.
Drugih vaterpolo ljudi iz Srbije u Iranu nema.
- Sam sam tamo. Teheran nije daleko, dva ipo sata do Istanbula, pa onda još dva sata do Beograda . Dolazim svaka dva meseca. Sada je Iran stigao kao trener odbojkaša Igor Kolaković. Nismo se još videli. On je na drugom kraju ogromnog grada koji ima 16 miliona stanovnika. Nekoliko puta sam se video da hrvatskim fudbalskim trenerom Brankom Ivankovićem. Gospodin čovek. Tu je i Travica ali van Teherana. Kao što vidite velika zajednica ha,ha… Nije mi dosadno, stalno radim.
Život u metropoli Irana je po Ćirinim rečima kvalitetan.
- Prelep grad, imaju sve, sve je dostupno. Naravno, potreban je i novac. Porodica, supruga Iva, deca Vukašin i Zoja su u Beogradu. Kao pravi domaćin brinem o njima.
Veliki uspeh je ostvaren na Islamskim igrama u Azerbejdžanu. Iran je bio drugi, sa istim brojem bodova kao Turska. Međusobni susret je završen 9:9.
- Za nas veliki uspeh jer su Turci za Irance profesionalci. Uz to bio sam bez dva centra skoro dve četvrtine. Ponavljam, vidi se pomak, samo da nastavimo tako.
Vaterpolo se tek probija u ovoj zemlji. Ćira objašnjava:
- Fudbal je naravno najvažniji. Slede rvanje, dizanje tegova, tekvando, karate… Dakle pojedinačni sportovi. Odbojka je u povoju.
Sa oduševljenjem priča o velikim sportskim kompleksima. Uslovi za rad perfektni.
- Izgledaju svetski, treba da se vide. Liberalniji su od ostalih zemalja. Žene recimo ne nose feredže već samo hidžab preko glave. Ipak ne mogu da dolaze na utakmice. A na rvanje i odbojku mogu. Zanimljivo – smeje se Ćirić.
Ljubav prema reprezentaciji
Ostalo je upamćeno da je na EP 2003 u Kranju teže povređen u incidentima u režiji hrvatskih navijača. Svi su mislili da je SP koje se u Barseloni igralo mesec dana kasnije za njega nemoguća misija. Svi, osim njega.
Operisao je koleno i uporno simulirao plivanje na suvom. Dok su ostali bili u vodi, trenirao je ležeći na dasci. I stigao je da se oporavi i da doprinos osvajanju bronze u Španiji. Eto, takav je bio Ćira vaterpolista.
Za reprezentaciju je igrao punih 13 godina. Ukupno 341 put uz 246 golova. Preskočio je samo 2005. zbog bolesti. Sam je odlučio da se povuče posle Pekinga kivan na događanja u struci reprezentacije.
Osvojio je: 1997 – EP srebro, 1998 – SP bronza, 2000 – OI bronza, 2001 – EP zlato, SP srebro, 2002 – SK bronza, 2003 – EP zlato, SP bronza, 2004 – OI srebro, SL srebro, 2006 – EP zlato, SK zlato, SL zlato, 2007 – SL zlato, 2008 – OI bronza, EP srebro, SL zlato
Sa Bečejem prvak Evrope, šest duplih kruna, sa Brešom tri Trofeja LEN, sa Radničkim pobednik Evropa kupa.
Ipak neki napredak postoji:
- Nacionalna televizija je prvi put prenosila vaterpolo. Istina kamere ne hvataju detalje kada igrač izlazi iz bazena i ne snimaju klupu. Ali utakmica je mogla da se gleda. I to je jako važno.
Ćirić će opet u Beograd u avgustu na Svetsko juniorsko prvenstvo. Za seniore nema vremena:
- Mislio sam da će pripremni turnir juniora biti u Beogradu i da tada skočim makar na finale u Budimpeštu. Sad sam čuo da se igra u Boru tako da je sve sada drugačije.
Reč po reč i eto nas u srpskom vaterpolu. Odmahuje glavom:
- Šta da vam kažem ? Sa Savićem sam u kontaktu, pomaže mi, pratim trendove. Ovde je izvorni vaterpolo, svi ostali su prepisivači. Čitam „Žurnal“ na internetu. Preuzimam snimke utakmica, hoću da budem u toku. A srpski klubovi?
Ćuti, kao da bira reči, i nastavlja:
- Znam sve, žao mi je što svi kukaju. Znate kakva je bila sudbina Radničkog. Mislio sam da je to dno dna ali sam se prevario. Stalno nas neko prevari i niko se tom problematikom ne bavi. Pa u Mađarskoj ima toliko naših igrača da mogu tri tima da se sastave. Tužno je. Voleo bih da se vratim, ali gde, na šta… Bolje da ćutim.
Ćiru je prevario Bečej i veliki dug nije naplatio iako je dobio na sudu. Prevario ga je i Radnički.
- Klubovi su bitni. Uhvatili su se za Prlainovićevu izjavu… Glupost, pa mi smo to sve govorili od 2003, ukazivali na probleme. Sad odjednom nekom smeta, kao da je revoluciju podigao. Divim se mojim drugarima koji ovde rade. Entuzijasti, muče se da čuvaju sistem, da prave igrače, rezultate. Oni su zlato srpskog vaterpola jedina vrednost.
Podseća se odlaska u Iran:
- Kada je sve bilo gotovo pokušali su da me miniraju. Da, naši ljudi… Srećom Iranci su pitali posle Dejana, Vladu, Malaru... i eto, tamo sam i dobro mi je. Ponavljam voleo bih da se vratim, ali vi mi recite gde ?
Ćira odgovor nije dobio.
Kum nije dugme
Ćirićev kum je Mirko Blažević. Član stručnog štaba reprezentacije od 1997. do 2006. Bio je kratko i selektor Brazila.
- Kum nije dugme. Trebalo bi da bude angažovan u španskoj selekciji i da preuzme Mediterani. Ma samo kad se spasao od onog Brazila.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
