Teški dani za crno-bele: Džikić otišao, za njim će i predsednik Peković, ne nazire se ko će biti novi prvi čovek Partizana, niti trener!

Džikić je u Partizan došao u januaru 2016. godine, u verovatno najtežem trenutku za klub. Istinski velikan je tada bukvalno bio dotakao dno, posle poraza od Sutjeske u Nikšiću pao je na poslednje mesto tabele u ABA ligi, ozbiljno mu je bio ugrožen opstanak.

Promenom trenera i stvari su počele da se menjaju na bolje. Partizan je do kraja sezone „skočio“ ne peto mesto.

Bolje od toga nije mogao. Sasvim dobro je igrao i u domaćim takmičenjima, u oba je došao do finala. 

Za razliku te ekipe, koju nije selektirao, Džikić je potom imao celo leto da sklopi kockice po svom nahođenju. Nije to išlo lako. Uopšte.

Ali, Partizan je sezonu počeo sjajno. Možda čak i iznad očekivanja. Vratio se u plej-of ABA lige, izborio mesto u Evrokupu, došao do finala Kupa Koraća, da bi onda sve uprskao u Superligi, čije finale ovog proleća, prvi put od 1998. ne igra.

I to možda nije osnovni, ali jeste jedan od bitnih razloga raskida saradnje, iako je Džikić odmah po završetku polufinala rekao da neće podnosi ostavku.

Trofejni trener nije želeo da priča za medije, dok se klub od svog, sada već bivšeg, šefa struke oprostio kratkim saopštenjem na sajtu koje je završeno rečima:

„KK Partizan NIS se zahvaljuje treneru Džikiću na svemu što je učinio za klub i želi mu mnogo sreće u nastavku karijere. Humska 1 i dvorana „Aleksandar Nikolić”, uvek će biti Džikićeva kuća!”

Rastanak sa trenerom je otvorio novo pitanje, na koje već neko vreme odgovora nema. Već samo puka nagađanja. Ko će naslediti Džikića na vreloj klupi Partizana?

Da li će to biti neko od njegovih asistenata, Nenad Čanak je već nekoliko puta ove sezone samostalno vodio tim i imao je dobar skor, verovatno zaslužuje šansu, pitanje je da li je želi.

Dok Dušan Kecman nije imao tih iskustava, a svi se sećamo kao je prošao Petar Božić, pa i Partizan sa njim na klupi, kada je najtrofejniji kapiten crno-belih prerano samostalno uplovio u trenerske vode.

Navijači odavno za kormilom svog tima priželjkuju Dejana Milojevića, istinsku legendu kluba, pominje se još jedan ljubimac navijača Partizana Vlado Šćepanović.

Ali, odlaskom Žarka Stojovića, a vrlo uskoro i Nikole Pekovića, ta opcija više nije tako aktuelna, još manje moguća.

Mogli bismo dalje da nagađamo, ali činjenica je da Partizan verovatno neće dobiti trenera dok se ne reši funkcionisanje kluba, tačnije dok crno-beli ne dobiju novo rukovodstvo.

Pitanje je dana kad će i Nikola Peković potpisati već napisanu ostavku i neslavno se oprostiti od kluba koji ga je izbacio u svetsku košarkašku orbitu.

A kao što se ni ne nazire odgovor na pitanje ko bi mogao da bude trener Partizana, još manje je moguće i naslutiti ko bi se prihvatio funkcije predsednika kluba u ovom trenutku.

Peković i njegovi saradnici su uspeli da za pola mandata smanje dug, verovatno ne koliko su mislili ili želeli. Jer, minus u kasi je i dalje veliki, račun često i ove sezone bio u blokadi.