Svetska liga je najmanje bitno takmičenje u vaterpolu, ali stiže Svetsko prvenstvo u Budimpešti. Ambicije su iste, najviše, uz jasan stav da su mogući i plasmani slabiji od zlata.
Ovakva serija se ne pamti, pa čak i da se ne uradi ništa, da se doživi krah, niko ništa ne bi mogao da zameri. Vaterpolo asovi su amnestirani unapred.
Ima jedna druga zanimljivost. Savez čija je reprezentacija osvojila sve na svetu nema generalnog sponzora! Ugovor sa Telekomom je istekao krajem godine. Novi nije urađen, zamene nema.
Savez egzistira na novcu od MOS i OKS, koji ne može da podmiri normalan rad organizacije, njegovih reprezentativnih selekcija a klubovi su odavno prepušteni na milost i nemilost lokalnih samouprava.
Nikad više medalja, buđenje ženskog vaterpola, nikad više izgrađenih bazena, preko 50 klubova, situacija je manje više, što bi mladi rekli – čabar.
Postavlja se pitanje ako Telekom drži košarku, VIP odbojku, o fudbalerima da ne pričamo, kako je moguće da nema zainteresovanih da budu glavni prijatelji olimpijskog, evropskog i svetskog prvaka, pobednika Svetske lige i Svetskog kupa. Da neko brine o onima koji daleko manje koštaju.
Bilo bi lepo čuti razloge odbijanja recimo neke jake banke, osiguravajućeg društva ili privatne moćne firme. Taj odgovor bi bio u isto vreme i nelogičan, tužan i komičan.
Oni koji brinu o srpskom kolektivnom sportu morali bi da daju doprinos. Ne samo kad je vaterpolo u pitanju. Ok, državna lova je jedno, ali lova od najbogatijih, od tajkuna, od moćnih firmi, mogla bi da bude interesantna.
Ili nam sport ne treba. U savezu čine napore, ali za sada rešenja nema. Možda neko vrši eksperiment koliko najbolji mogu da izdrže a da ne potonu. Voda je to.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
