Otvoreno pismo, Radoslav Batak: Ostavku nisam podneo!

„Želim da se zavalim igračima na uzajamnom uvažavanju i poverenju, na trudu i zalaganju, na odnosu koji su pokazivali na terenu i van njega. Odgovorno tvrdim da i pojedinačno i kao tim imaju zavidan potencijal, koji će doći do izražaja.

Zahvalnost dugujem i saradnicima iz stručnog štaba, koji su vrlo predano izvršavali svoje dužnosti, a često su bili prinuđeni da obavljaju i poslove van okvira trenerskog zanata, sve u cilju da igrači imaju optimalne uslove za rad i oporavak.”

Posebno je ponosan zbog promocije nekoliko mladih igrača, od kojih su dvojica debitovala na velikoj sceni. Devetak u domaćem prvenstvu i Mesarović u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Što se tiče saradnje sa upravom, pored vrlo zadovoljavajućih rezultata i plasmana na treće mesto (koje je u jednom delu prvenstva bilo pod znakom pitanja), razlike u mišljenjima su se pojavljivale gotovo od prvog dana, ali sam se trudio da budem fleksibilan koliko god je to bilo u mojoj moći.

Konačno, nakon pobede nad najjačim rivalom u prvom meču kvalifikacija za Ligu Evrope, veštački je napravljen potpuno nepotreban pritisak, kao da smo ubedljivo izgubili utakmicu.

Stoički podnoseći neargumentovane kritike, upitao sam da li bi sutra trebalo da dolazim na trening, na šta sam od predsednika Nadzornog odbora dobio nedvosmislen odgovor – NE.”

Povodom kontradiktornih informacija o načinu njegovog odlaska sa kormila novosadskog superligaša, ističe:

„Nikad u životu nisam bežao od odgovornosti, nikada posao nisam ostavljao nedovršenim i nikada nisam nikoga ostavio na cedilu.

Takav slučaj je i sada – ostavku nisam podneo, igračima i saradnicima nisam okrenuo leđa, a pitanje mog ostanka ili odlaska u klub su rešili drugi, bez mogućnosti da na bilo koji način utičem na to.

Na kraju, bez obzira na sve što se dešavalo uvek ću se osećati detetom Vojvodine, uvek ću biti član i navijač mog voljenog kluba. Niko ne može oterati mene iz Vojvodine ni izbaciti Vojvodinu iz mog srca!”