Svetska šampionka Vanja Stanković: Na tekvondo krenula na nagovor drugarice, iako nisam bila baš neki ljubitelj borilačkih veština

Tri dana kasnije njenim stopama stigla je i Milica Mandić, olimpijska pobednica iz Londona (2012), ali Vanja će ostati zapamćena kao prva...

U Koreji, kolevci tekvondoa, Stankovićeva (do 49 kg) je nanizala šest pobeda u Mudžuuu, pre nego što se zaorila srpska himna „Bože pravde”.

Uspeh nije došao nenadano. Put do najvišeg stepenika u Koreji bio je popločan osvojenim zlatnim medaljama na Evropskom šampionatu za mlađe seniorke (do 21 godine), najsjajnijim odličjem na G1 turnirima u Belgiji i Sloveniji, jakim otvorenim prvenstvima…

Na Svetskom šampionatu u Koreji trijumfalni put počeo je pobedom protiv Azerbejdžanke. Prva je pala osvajačica bronzane medalje na olimpijskim igrama u Riju Patimat Abakarova (7:4), koja takođe ima srebro sa Evropskog šampionata.

– To mi je bila najteža i najneizvesnija borba. Dobila sam na „zlatan bod” – objasnila je Stankovićeva.

– Prva borba u danu i to sa takvom rivalkom…Do poslednjeg momenta je sve bilo otvoreno.

Viktorija Stambuh iz Portorika bila je sledeća „žrtva” (13:6).

– Tu je takođe bilo neizvesno. U trećoj rundi je čak i vodila rivalka, ali na kraju sam zadržala prisebnost i savladala je. U borbi za medalju protiv Iranke Nahid Kijaničaden slavila sam 15:2, ali ni izdaleka nije bilo tako jednostavno kao što bi se po rezultatu reklo. Iranka je veoma visoka i fizički je to bila veoma zahtevna borba. Iskoristila sam svaku priliku da je udarim u glavu i da napravim razliku. Sa strane je delovalo da je lako, ali sam se veoma namučila – objasnila je Vanja.

Hrvatica Kristina Tomić nije Stankovićevoj ostala ni malo u lepom sećanju. Čak dva puta je gubila u prethodnim susretima. U Mudžuu borile su u polufinalu.

– Sa svakog G1 turnira ove godine, Tomićeva se vratila s medaljom. U pitanju je veoma iskusna i dobra takmičarka. Borila sam se protiv nje u Sloveniji i Bugarskoj i oba puta me je savladala. Meč protiv nje bio je izjednačen. Do kraja se nije znalo kako će se meč završiti – objasnila je Vanja, koja je slavila 12:6.

Pozitivan stav dao joj je krila u finalu. Savladala je bronzanu za Olimpijskih igara u Riju, Panipak Vongpatanakit sa Tajlanda sa 10:5.

– Trudila sam se sve vreme da budem sigurna u sebe. Ponavljala sam da mogu da je pobedim. Ipak, stizala me je kriza, prolazilo mi je kroz glavu da li mogu, pitala sam se da li ću uspeti. Međutim, sve te misli sam terala od sebe i zadržala čvrst karakter.

Ovo je bio prvo Svetsko prvenstvo za Vanju i prvo zlato.

– San mi je bio da budem u reprezentaciji Srbije, i ostvario se. Ne da se ostvario, nego se i pozlatio – ponosna je Vanja.

U Galebu nije teško naći vrhunske borce, na koje možete da se ugledate. Sa olimpijskom pobednicom i novokrunisanom svetskom prvakinjom Milicom Mandić i olimpijskom vicešampionkom Tijanom Bogdanović, Vanji ne nedostaje uzor.

– Milica i Tijana su svakom u klubu uzor i idoli i sve nas „teraju ”da napredujemo. Velika je čast i zadovoljstvo raditi treninge s njima. One su pre svega veliki šampioni i ljudi, i mnogo su mi pomogli u svakom delu priprema i takmičenja. Uvek sam se ugledala na njih. Pre svega na Milicu, posle osvojenog zlata u Londonu, a posle i na Tijanu sa srebrom u Riju. Pokušavam da naučim od njih što je moguće više.

U Koreji, trener Dragan Jović, takođe je dobio priznanje, kao najbolji stručnjak za ženski tekvondo.

– Najviše želim da se zahvalim Galetu za sve što je učinio za mene. Što je bio sa mnom u svim teškim borbama, za vreme priprema. Hvala mu što je verovao da mogu da osvojim najsjajniju medalju. Ponoviću ono što uvek kažem, Galeb je jedna velika porodica – zaključila je Vanja Stanković, čija je životna deviza da se „težak rad uvek na kraju isplati”, u šta se na najbolji način uverila u Koreji.

Vanjina porodica je cela okrenuta sportu.

– Sestra i tata skijaju, a takođe sestra je išla i na ples. Svi volimo sport – rekla je Vanja Stanković.

Ipak, tekvondo nije bio prvi izbor, ali je u njemu, srećom ostala.

– Godinu sam trenirala ritmičku gimnastiku i još godinu plivanje. U tekvondo sam stigla na nagovor drugarice. Povukla me je, iako nisam bila baš neki ljubitelj borilačkih veština.