Marko Simonović emotivno o odlasku iz Zvezde: Dođe momenat kad deca napuste dom

Sa takvom postavkom stvari nameće se zaključak da je sve rešeno u jednom danu. Ipak, nije bilo tako.

Dogovor Marka Simonovića i Zenita je brzo pao, detalji dogovoreni i rešeni, ali sada već bivši član Crvene zvezde je imao dovoljno vremena da sakupi vredne informacije. One koje će vam preneti samo prijatelj, iz ličnog iskustva.

A, kad je u pitanju klub iz Sankt Peterburga, Stefan Marković je bio najbolja adresa.

– Čim su pregovori postali ozbiljni, odmah sam se čuo sa Pefijem Markovićem. On mi je baš nahvalio klub i rekao sve najbolje. O lepoti grada nema šta da govorimo, s obzirom da je jedan od najlepših na svetu. Rekao mi je i da je trener Karašev sistematičan, da radi sjajan posao, da je odličan za saradnju i da ima vrhunski odnos sa igračima. Sve u svemu, nije bilo potrebno mnogo vremena da se kockice slože i oko svega se dogovorimo – rekao nam je Marko Simonović, koga je naš poziv zatekao na plaži jednog grčkog ostrva gde se odmara sa porodicom.

Sve rečeno, očigledno je bili više nego dovoljno da Simonović zanemari sve ostale klubove, a i da pređe preko želje da ostane deo Evrolige.

– Od prvog dana je akcenat bio na evroligaškim klubovima. Bilo je još nekih opcija, ali nakon razgovora sa mojim agentom, uveren sam da smo doneli najbolju moguću odluku za moju karijeru. Zenit je pokazao veliku želju i bio konkurentan. A, Evrokup je takođe sjajno takmičenje. Uz to, jedan je od dva moguća puta da se domognemo Evrolige. Drugi je kroz VTB ligu koja takođe ima veliki kvalitet. Ali, ja volim izazove i uživam u njima.

Pre nego što je bilo šta prelomio, pa čak i saslušao ponude, Simonović je razgovarao sa Crvenom zvezdom. Kako sam kaže, nije mu bilo lako da se rastane sa crveno-belima.

– Crvena zvezda je moja najveća ljubav i moj dom. To svi znaju i nije sporno. Ali, baš kao što dođe trenutak kada deca treba da idu od kuće, tako i mi deca Crvene zvezde treba da krenemo dalje. Na Malom Kalemegdanu smo praktično napravili sve što može da se napravi i bilo je normalno i logično da krenemo dalje, da probamo da napravimo još nešto u nekoj drugoj sredini. Ali, dom ostaje dom.