Utakmica Seltika i Linfilda mnogo više od fudbala: Revanš između dve crkve

Razlika u kvalitetu timova nagoveštavala je već posle žreba ko će u treće kolo, što je potvrdio rezultat prvog meča, ali i dalje duel prvaka Škotske i Severne Irske nije obična utakmica.

Viđeno je to prošle sedmice u Belfastu, gde Seltik nije dozvolio navijačima da putuju iz bezbednosnih razloga.

Seltik i Linfild razdvaja mnogo toga. Irski klub je godinu ipo stariji, osnovan je u martu 1886, škotski velikan u novembru 1887.

Linfild ima više trofeja, osvojio je 104 u prvenstvu, Kupu i Liga kupu i još 129  raznim takmičenjima pre i posle podele Irske.

Seltik je na broju od 102 pehara, ali samo jedan je veći od svih Linfildovih zajedno, onaj osvojen u Kupu šampiona 1967.

Na „Vinzdor park“ u Belfastu može da uđe 18.000 gledalaca, „Seltik park“ može da primi skoro četiri puta više navijača.

Seltik je mašina za pravljenje novca i poznat u svakom kutku zemaljske kugle. Linfild je poluamaterski klub za koji igraju isključivo fudbaleri iz Severne Irske. 

Škotski i Irski klub spajaju se u jednoj tački. Između navijača Seltika i Linfilda vlada nepomirljiva mržnja na verskoj osnovi.

Osnivač Seltika je katolički sveštenik Endrju Kerins. Sa takvom osnovom, Kelti su duže od stoleća bili najjače uporište škotskih katolika i nacionalista.

Sve do pred kraj prošlog veka politika kluba bila je da protestanti ne mogu da nose zeleno-beli dres. Na toj razlici je građen i gradski rivalitet sa Rendžersom, klubom protestanata.

Linfild je od dana osnovanja „lice“ Alstera, odnosno dela Irske koji je ostao u Ujedinjenom kraljevstvu posle podele ostvra iz 1921. Oko kluba su se okupili protestanti i tako je ostalo do danas.

Politika Linfilda i dalje je da plavi dres, boje koja je jedan od simbola protenstanata, ne daje katolicima.

Verska netrpeljivost obeležila je utakmicu u Belfastu. Linfild je pokazao dobru volju i za navijače Seltika odvojio deo tribine na „Vinzdor parku“, međutim, tamo nije bilo navijača škotskog kluba, jer im rukovodstvo nije dozvolilo da dođu strepeći za njihovu bezbednost.

Razloga za brigu je bilo. Navijači Linfilda su, u nedostatku gostujućih navijača, za mete izabrali fudbalere Seltika.

Nekoliko igrača je pogođeno flašama sa vodom i kovanicama novca, sa terena je pokupljeno i nekoliko staklenih flaša čuvenog irskog viskija, a veće incidente je sprečila policija formiranjem kordona ispred tribina.

Varničilo je i na terenu. Delagat utakmice prijavio je napadača Seltika Lija Grifitsa da je provocirao navijače Linfilda koji su odgovorili pogrdnim pesmama na račun katolika. Naravno, delagat je prijavio i navijače, pa i Ircima sledi kazna.

Pred revanš vlada slična atmosfera. Navijači Seltika se pripremaju da uzvrate gostima iz Severne Irske koji su, njih oko 1.500, uprkos svim upozorenjima najavili dolazak na utakmicu. Zato je policija postavila kontrolne punktove na prilazu Glazgovu.

Na jednom je napravila dobar „ulov“. Zaplenila je sanduk sa stotinu flaša piva koje su poneli navijači Linfilda.

Irci, koji su do tada već verovatno ispraznili jedan sličan sanduk, objasnili su policiji da pivske vlaše nisu „osveženje“ već „municija“ za susret sa navijačima Seltika. Po hitnom postupku vraćeni su u Belfast.

Začin duelu Seltika i Linfilda je Brendan Rodžers. Menadžer škotskog kluba je rođen na krajnjem severu Severne Irske, u mešovitom braku oca katolika i majke protestantkinje. Pohađao je škole sa katoličkim prefiksom, ali to je bio samo formalni deo obrazovanja.

– Religija i religiozne razlike nikad nisu imale uticaj na mene i moju četvoricu braće. Odrastali smo shvatajući i prihvatajući razlike – rekao je Rodžers u jednom intervjuu.