IZ PERA DOAJENA: Moj tip Cvetković

PIŠE: Pavle Erceg

Septembar je osvanuo, uskoro će rukometaši crvenih dresova dobiti novog glavnokomandujućeg. Pred rukometnom i vaskolikom sportskom javnošću je spisak od desetak imena, ponuđen od Upravnog odbora RSS, mada je jasno da predsednik Marjanović, poseduje putinovski profil pri oblikovanju vitalnih odluka. Možda treba da ima na umu reči jednog autoritativnog selektora Dika Advokata, kako nema vremena za eksperimente i da ga interesuje, jedino razultat.

Fudbal počinje od nule, baš kao i rukomet. Jedina je razlika što potonji još birka selektora. Potreban je proveren stručnjak, bar ja nemam dilemu. Svedok sam, poodavno bio i učesnik, u promenama na kormilu državnog tima i duboko svestan delikatnosti ove otvorene situacije. Neka mi bude dozvoljeno da budem neka vrsta profajlera ponuđenog spiska kandidata.

Prethodno, treba se zapitati, kakvom reprezentacijom raspolažemo! Slomljenih je krila, haotičnog stanja, polujavna je tajna, sukobi igrača ponekad su izlazili iz okvira verbalnih nesuglasica, preti i osipanje, bude li promašaja u izboru prvog čoveka na klupi.... Mišljenja sam da, uprkos neveselim činjenicama, nije potrošena i nikako nije rekla poslednju takmičarsku reč!

Jasno je šta je neophodno, stručnjak nesumnjivog autoriteta, prihvatljiv reprezentativcima, dobro upoznat sa njihovim vrlinama, sposoban da iskoreni mane trenutnog stanja "Orlova", naoružan i (para) psihološkom moći da ih ponovo ujedini u kvalitetan takmičarski pogon. Pokušaću da ponudim, isključivo po mom mišljenju, takav profil nadajući se, zarad oporavka rukometa, kako će izbor proteći bez uvreženih vratolomija i izmišljanja tople vode.

Zanimljivo mi je bilo sučeljavanje pogleda dva predsednika, struke i saveza o domaćem i inostranom selektorskom kadru, dok me je pominjanje Dejana Perića u prvi mah prilično zbunilo. Znate kad u prodavnici kupujete nešto novo, prvo pogledate deklaraciju i sastojak na čelu spiska je po pravilu najbitniji.

Perketu svaka čast, ali ne poverava se reprezentacija čoveku izuzetna karijere, a bez pravog trenerskog iskustva. Shvatio sam pominjanje golmanskog maga, kao neku vrstu gesta rehabilitacije, odnosno diskretnog naglašavanja kako nije bio Matićev saučesnik u promašaju decenije.

Ne smatram pomenutu raspravu svrsishodnom. Istina, bliža mi je Marjanovićeva procena o anahronosti shvatanja većine naših trenera, pojačana poslednjim promašajima. Mislim da nema više mesta selektorima sa "protezom" zvanom stručni konsultant. Jer, izborom selektora suštinski biva promovisan (privremeni) šef struke. Po meni, uz "Orlove" treba u pratnji državnog tima da budu treneri na koje se računa u budućnosti, ukoliko već nisu u stručnom štabu.

Poštujući mogućnosti svih ponuđenih kandidata, spisak sam prepolovio krajnje jednostavno – ko nema prethodna selektorska iskustva, nije u igri. Baš se ne prisećam da li je Vranješ vodio Vikinge, bio bi sjajno rešenje. Šteta što nije realna opcija.

Najveća zvezda među kandidatima je, pogotovu po broju velikih trofeja, Lino Červar. Koliko je realno angažovati nekadašnjeg saborskog zastupnika HDZ? Nije čak ni ozbiljno pitanje... Huan Karlos Pastor je takođe značajno selektorsko ime, nisam ubeđen da je previše zainteresovan za avanturu sa "Orlovima". Mada, ko zna?

Na kraju, preostali su mi Veselin Vujović i Jovica Cvetković! Smatram da pominjanje Vuje nije korektno! Treba se samo prisetiti Marjanovićevih ocena mog ljubimca kada je ekspresno smenjen... Kao da je pomenut, koliko da spisak bude impresivniji? Naravno, nema nepremostivih sukoba.

Da se pitam, Vujovića bih zamolio da preko leta, poradi sa mlađim selekcijama. Nenadmašan je u tesanju talenata i njihovog igračkog umeća. Ekspert je za to polje. Premda nema diplome i titule pravi je, ipak, profesor. Od njega potiče izreka treneri samo koriste, ono što na terenu izmisle igrači! Iskonska mudrost, sjajna filosofija, rukomet je igra, nikako nije laptop iskustvo i nauka.

Moj je tip, jedini i pravi – Jovica Cvetković. Odgovara u potpunosti traženom profilu. Dovoljno je imati na umu bitno, sa većinom današnjih reprezentativaca prvi je radio u A selekciji i osvojio mediteransko zlato, činilo se tada da je reč o beznačajnom uspehu... Postojala je tada dobra hemija među "Orlovima" i ono što ga najviše preporučuje, istinski je zaljubljen u prvu vrlinu modernog rukometa, brzinu!

Izborom Cveleta, rukometaši u crvenim dresovima, ne bi kretali od čiste nule! Malo li je, posle bolnih neuspeha?

Na kraju, ne želim da ovo moje pisanije bude shvaćeno kao pretenciozan čin već kao lični stav na polzu srpskog rukometa. Ko će biti selektor, ne znam. Obično se kaže, vreme je jedini pravi sudija. Po meni, osim u sportu, gde je vrhunski arbitar, isključivo, rezultat. Raskrsnica zasluga i odgovornosti!