AMBIJENT U HUMSKOJ: Ljubav, mržnja i tuga

PIŠE: Zoran Stojadinović

Za sinoć zakazan čas istorije o povezanosti srpskog i mađarskog naroda, otkazan je.  Predavači nisu došli na nastavu. Ni oni, ni oni koji su ih podržavali na prethodnim - časovima istorije i književnosti posvećenih vezi Srba i Crnogoraca kroz vekove... UEFA je tako htela... Ne hajući ni za potencijalnu zabrinutost Stejt Departmenta zbog ugroženosti američkih državljana, pre, za vreme i posle utakmice Partizan – Videoton, sledbenici gospodina Čeferina odlučili su da disciplinuju patriote sa brdovitog Balkana i zaustave edukaciju.

Fudbaleri Partizana navikli da igraju pred polupraznim tribinama, sinoć i nisu bili toliko hendikepirani. Istina, nedostajao im je huk sa Juga i slogan „Igrajte za Grobare”... Naučeni da slušaju naredbe, sinoć su konačno mogli da igraju za sebe jer ni sami nikad nisu imali priliku da jasno i gromoglasno poruče vernim navijačima ono što im je na srcu a nije im najprijatnije da izuste: „Navijajte za Partizan”.

Da su navijali za Partizan, a ne protiv Budućnosti ili Olimpijakosa, da bar svaki treći slogan nije upućen trećem licu iz komšiluka, da im prioritet nije vređanje protivničkih nego veličanje svojih fudbalera... onda bi s pravom moglo da se konstatuje kako su navijači bili i ostali 12. igrač crno-belog tima.

Ali, igrač koji ne prekida terensku inicijativu svoje ekipe dok protivnički gol visi u vazduhu, tako što u jeku ofanzive i dobre igre upali baklje i izazove prekid utakmice. Ili, upaljačima i flašicama vode, zaspe protivničkog fudbalera za vreme izvođenje kornera, dok delegat poput konobara u najskupljim restoranima, udara recke i pravi račun. Toliko velik, da posle svake evropske utakmice koju Partizan igra, UEFA ima siguran izvor finansiranja i to iz kase kluba koji jedva sastavlja kraj s krajem.

Zato je sinoćnja utakmica između Partizana i Videotona dobra škola za kompletnu fudbalsku javnost u Srbiji a slika emitovana u etar i ambijent nedostojan i prijateljskog meča iza zatvorenih vrata, opomena ne samo navijačima, nego i igračima da ponekad zamole one koji ih vole, da ljubav prema klubu pokažu na neki drugi način. Za početak bar iskrenom podrškom, kad finansijskom nisu u mogućnosti kao oni koji kupovinom navijačkog dresa za dan obezbede plaćanje basnoslovnog pojačanja.