Zid ćutanja u Vojvodini posle istorijske blamaže i poraza od Spartaka

Mnogobrojna pitanja se postavljaju, ali odgovora nema ni na vidiku. Očigledno, posle košmarne noći, nedeljno jutro nije bilo pametnije od za svakog navijača Vojvodine zaista grozne subotnje večeri u kojoj je pretrpljen jedan od najtežih poraza na domaćem terenu u stogodišnjoj istoriji našeg najstarijeg superligaša.

S obzirom na svu težinu situacije, a ona je takva da se i ne može u celosti sagledati, možda nije bilo realno očekivati da se za tako kratko vreme razreši novosadska jednačina sa mnogo nepoznatih.

Nema potrebe da se troši vreme na ocenu stanja. Zna se da je Vojvodina u problemima do guše, pa su na prvom mestu i iznad svega potrebne ideje i hitne konkretne mere za prevazilaženje aktuelne situacije.

Može li Vojvodina sama, bez pomoći sa strane, da se reši onog što je snašlo? Ne treba ni pokušavati. Unapred zna da je to nemoguća misija.

Ključno pitanje glasi: Da li je onima koji imaju moć, finansijsku i svaku drugu, uopšte stalo do Vojvodine i njenog ozdravljenja?

U vremenima, koja dolaze, na proveri će biti mnoge u prošlosti često izgovorene velike reči i zaklinjanja da je Vojvodina mnogo više od fudbala.

U očekivanju da se nešto desi, za sada je u Vojvodini i oko nje jedino izvesna – neizvesnost.