Retoriku, prepoznatljivu i vazda karakternu, nije promenio ni nakon preksinoćnjeg trijumfa u Dablinu nad Republikom Irskom:
– Samo lud ne veruje u mogućnost plasmana na Mondijal! Govorio sam od početka kvalifikacija da smo lideri u grupi, što se i ispostavilo. I, sad, čemu sumnja?! Van pameti je, stvarno – tek sad spusti glas za dve oktave, Petković. – Pobeda nad Ircima je melem za sve fudbalske rane, prostorni i vremenski benefit da duelima s Austrijom i Gruzijom pristupimo na drugi način. Moranje je čudo, tad se češće gubi nego dobija. Zato, ja, od preksinoć slavim odlazak u Rusiju.
Zamisli se na tren, ponudi ruku:
– Evo, ako bude bilo drukčije, uzeću loptu i probušiću... fudbal!
Zaceni se, potom osvrnu na kapitalnu dobit od plasmana na planetarnu fudbalsku smotru.
– Velika je to stvar za srpski fudbal, ne preterujem i kad bih rekao – novi život. Znak da postojimo, egzistiramo. Da ne pričam o finansijskim i marketinškim dobitima. Lepo je i što Crnogorci, Hrvati i Bosanci ulaze u kombinatoriku, što četiri reprezentacije s bivših nam prostora ugrožavaju četiri kvalifikacione grupe.
Nostalgičan osvrt poriče:
– Ne pričam zarad dobrih starih vremena, već nikad nisam uživao u nesrećama drugih. Obožavam fudbal, ljude. Otud, više bih voleo oni da vide Rusiju nego neki drugi.
Siknu i na pomen mnogih teza o presudnom uticaju na zapažene rezultate, lidersku poziciju. Jedni tumače slabost grupe, drugi umeće selektora i igrača. Treći...
– Nemojmo da budemo Srbi, uvek! Čuj, slaba grupa!? Sve su iste, valjda, zato i postoji žreb. Kvaka je u igračkom rejtingu, selektorovoj viziji i kombinatorici, nepovređivanju reprezentativaca, harmoničnoj atmosferi... Pomenuto je mogao svak da vidi i na fotografijama, ako je pametan i dobronameran. Zato ustajem, čestitam dečacima i Muslinu.
Zanimljiv odgovor iznedrila je konstatacija da, ipak, u našoj grupi nema reprezentacija od planetarnog ugleda poput Nemačke, Španije, Belgije, Italije, Portugalije, Francuske, Engleske, Hrvatske...
– Zahvaljujem što nema... eto. Tako nam je dopalo, mi se kvalifikovali na svetsko prvenstvo i boga molim da nastavimo ovako.
ZA SUPU I ŠNICLE
Mogu li izabranici Slavoljuba Muslina nešto opipljivije, upečatljivije da učine u Rusiji?
– O tom-potom... Blistali su i moji u kvalifikacijama za SP u Nemačkoj, pa tamo... Slično ne bi smelo da se ponovi, kiksnemo zbog našeg mentaliteta.
Šta selektoru valja činiti?
– Nije za novine... Mene i druge kolege ima, prenećemo iskustva.
Iz svlačionice?
– Ne, ne... Ne smem ni da spomenem.
Zašto?
– Zato što ima dva parčeta mesa. Jedno za supu, drugo za šnicle. Nek` odluči šta će... da glođe ili „jede” mekanije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
