ISTORIJSKI NEUSPEH: Bez Kelna ne bi bilo ni Barija (VIDEO)

Poraz ma kako grozan, ružan i nezaslužen, može da povede u dobrom smeru. Ako shvatiš šta radiš loše i počneš da se menjaš. Baš zato je katastrofa u Kelnu bila bitna za Crvenu zvezdu.

Jer od kraha u decembru 1989. stigla je 1991. do titula prvaka Evrope (Bari). Zatim i sveta (Tokio).

Crvena zvezda te jeseni 1989. nije delovala tako moćno. Trener Dragoslav Šekularac tek je uklapao dve velike zvezde Savićevića i Pančeva sa Stojkovićem, Prosinečkim, Mrkelom, Kanatlarovskim, Stošićem, Marovićem, Jurićem, Najdovskim, Lukićem, Drizićem...

Igre su bile od sjaja do očaja, nekad nestvarno dobre i efikasne, nekad nedopustivo loše. Ali generalno činilo se da bi crveno-beli mogli i do titule šampiona Jugoslavije koja je izmakla prošle godine.

Pogotovo su solidne partije je pružala u Kupu UEFA, gde je već eliminisala Galatasaraj i Žalgiris bez poraza. Tako je i predstojeći dvomeč protiv Kelna smatran kao veliki izazov i šansa da se konačno prezimi u Evropi, možda opet stigne i do finala Kupa UEFA gde je bila 1979.

Keln je tada bio velika nepoznanica, uostalom kao i svi nemački klubovi, jer ovde se za važan podrazumevao samo italijanski fudbal. Engleski nije postojao jer su zbog nesreće na Hejselu klubovi proterani na pet godina iz Evrope i vratili su se u međunarodne kupove tek 1990).

Španski je uglavnom bio nebitan (Real je sedmu titulu šampiona Evrope osvojio 1998. posle 32 godine, Barselona prvu u istoriji tek 1992). Prvaci Evrope u to vreme kraja osamdesetih godina prošlog veka bili su Juventus (1985), Steaua (1986), Porto (1987), PSV (1988), Milan (1989).

Keln znači nije predstavljao atraktivnog rivala. Generalno se malo znalo o timu koji je sezonu 1987/88. završio kao treći u Bundesligi, a 1988/89. i 1989/90. bio vicešampion. Na golu je bio Bodo Ilgner, čuvar mreže nemačke selekcije koja je 1990. osvojila Mondijal, najbolji golman Evrope 1991, kasnije (1996-2001) čuvar mreže Reala.

Protiv Zvezde su igrala i dvojica standardnih vezista Pancera (osvajači SP u Italiji) Pjer Litbarski i Tomas Hesler koji je već 1990 prešao u Juventus. Tu su bili i povremeni reprezentativci Nemačke Uve Ran i Frank Ordenevic. Falko Gec (DDR Nemačka) koji je posle meča Kupa šampiona 1983. sa Partizanom za berlinski Dinamo prebegao u Zapadnu Nemačku.

A na klupi je sedeo mladi stručnjak željan dokazivanja Kristof Daum. Znači ekipa nimalo nalik današnjoj koja gubi gde stigne i još nema pobedu u pet startnih kola Bundeslige.

Ali to nije bilo dovoljno da svi uoči prvog novembarskog duela ode predvide da su šanse Zvezde protiv tada lidera Bundeslige 60:40.

I na terenu, pred 90.000 navijača zabeležena je velika pobeda od 2:0 golovima Dejana Savićevića za tri minuta (76. i 79). Ipak pored velikog majstora fudbalske igre za junaka je bio proglašen Stevan Stojanović koji je branio fenomenalno.

Revanš za dve nedelje uskoro je počeo da donosi glavobolju. Pančev je otpao zbog parnih kartona, Marović zbog povrede. Sumnja je počela da se uvlači, jer tri dana posle Kelna u derbiju jesenje sezone nije pobeđen ni lider prvenstva Dinamo. Posle 0:0 Zagrepčani su odneli bod na penale (2:3), a težu povredu doživeo je i Stojanović.

Magla je pokvarila put za Keln let je kasnio tri časa zbog vremenskih prilika u jednom od najlepših gradova nemačke. A tamo haos. Hotel u centru grada, vrlo blizu čuvene katedrale. Horde znatiželjnih navijača oko igrača, u foajeu specijalni robot u čast Zvezde. Atmosfera kao na vašaru, ni trunke ozbiljnosti i svesnosti važnosti susreta.

Zaboravilo se da je Zvezda od prethodnih pet duela sa Zapadnim Nemcima izgubila četiri: dva od Menhengladbaha, po jedan od Hamburgera i Bajerna, da je prošla samo Hertu. Da je od njih eliminisana jednom na izmišljeni penal u finalu Kupa UEFA i drugi put iako je vodila protiv Bavaraca u revanšu 3:0 (na kraju 3:2)

Da je domaćin trenutno vodeća ekipa Bundeslige, čiji je trener Daum posle beogradskog duela rekao „Ne sumnjam da će Keln proći dalje”.

Da Zvezda u tom trenutku nije bila vodeći tim Jugoslavije.

Najveća nevolja po Šekularca bila je što nema kompletan tim, što su fudbaleri po sobama bili više zauzeti biranjem robe po „niskim cenama”, što Stojković razmišlja kad će da potpiše za Marselj. Kao da se nije igralo na Mingersdorferu.

A tamo čeka „napaljeni” rival čiji je trener u postavi najavio šestoricu ofanzivaca i kako ne sumnja u uspeh. Ipak posle prvog poluvremena u kojem se junoša Milojević sjajno pokazao, sve je izgledalo dobro. Ali zatim su nastale nevolje.

Ordenevic je prevario Jurića na desnoj strani, lopta mu je pobegla van terena (tvrde svi Zvezdaši) ali čehoslovački (još je postojala ta zemlja) sudija Jozef Marko nije to video i Gec je lako poslao loptu u mrežu. Drugi gol bio je istovetan kao prvi, samo posle prodora sa druge strane. Hesler je prvo prošao Stošića, pa Drizića i dodao Gecu koji opet pogađa za 2:0.

Zvezda je pokušala da se vrati u igru i Prosinečki je promašio veliku šansu da bi kazna stigla u nadoknadi kad su očekivani produžeci, a domaćin iz očiglednog ofsajda postigao i treći gol.

Usledila je gužva potukli su se prvo Prosinečki i Šturm, zatim Drizić i Ran (obojica isključeni), iznervirani trener Šekularac je na terenu udario redara…

Tako se završila Kelnska noće jedna od prokletijih za Zvezdu na evropskoj sceni. Ne baš u rangu Panatinaikosa 1971. ili Menhengladbaha 1979. ali baš bolna. Proćerdati beogradskih 2:0 u revanšu osmine finala Kupa UEFA, sa onakvim igračima u drugom poluvremenu revanša, izgledalo je baš kao noćna mora. Ali i opomena za sve da se nešto nije dobro radilo, da nije dovoljno skupiti samo solidne igrače. Da je potrebno i nešto više.

Katastrofa u Kelnu najavila je novo poglavlje u ponašanju kluba, pogotovo na gostovanjima u inostranstvu, ali i prema sudijama.

Zvezda je lekciju učila. Istog dana kad je doživljen poraz u Kelnu FIFA je dala zeleno svetlo Miodragu Belodediću da igra za crveno bele i proleće je bilo čudesno. Nije izgubljena nijedna utakmica (12 pobeda u prvenstvu i tri trijumf na penale posle remija i tri u kupu) i osvojena je dupla kruna.

A zatim se sledeće sezone, iako bez Piksija, ali sa Jugovićem, Binićem, Mihajlovićem, okitila titulom prvaka Evrope u Bariju ne izgubivši nijedan meč u Kupu šampiona.

A Keln koji je posle Zvezde u četvrtfinalu Kupa UEFA eliminisao Antverpen, a u polufinalu ispao od Juventusa, je gotovo nestao sa scene.

Sad je valjda došao čas, u predstojećim ne baš tako bitnim mečevima kao što su bili 1989, da se vrati dug Jarčevima. Panatinakosu je već vraćen za 1971.