ANTOLOGIJA: Zvezda će sutra u Kelnu odigrati 30. utakmicu protiv nemačkih klubova

Veliko rivalstvo sa Nemcima dalo je poseban pečat istoriji Crvene zvezde. Zabeleženi su anotologijski mečevi, dva najznačajnija sudara bila su u finalu UEFA kupa 1979. godine sa Borusijom iz Mehnegladbaha (1:1, 0:1) i Bajernom 1991. u polufinalu Kupa šampiona (2:1, 2:2). Utakmica sa Kelnom biće jubilarna 30. za najtrofejniji srpski klub kad je rival iz države gde je fudbal decenijama najpopularniji sport.

Temelj tradiciji udaren je uzbudljivim mečevima sa Vorvercom, u osmini finala Kupa šampiona. Crveno-beli su poveli u Berlinu, ali izgubili. U beogradskom revanšu vodila se velika borba i na kraju je bilo 3:2. Dva gola postigao je Stanislav Karasi, jedan Jovan Aćimović. Bilo je vremena od 64. minuta za još pogodak vredan prolaska dalje, ali su se Nemci odbranili.

Sezonu kasnije, u četvrtfinalu Kupa šampiona, crveno-beli su posle golgote u Jeni (poraz od 2:3 lakše pao od batina i nepravednog isključenja i suspenzije Dragana Džajića). Proradio je inat u revanšu, pod sloganom „utakmice nacije” Nemci su oduvani sa 4:0 (strelci Milovan Đorić, Zoran Filipović, Stevan Ostojić i Stanislav Karasi). Bez prve zvezde i najboljeg igrača, Zvezda je u polufinalu srušila Panatinaiskos u Beogradu 4:1, ali poklekla u revanšu sa 0:3 i izmaklo je finale.

Crvena zvezda je takmičenje u UEFA kupu 1975. godine počela eliminacijom Univerzitatee iz Krajove, a onda je Hamburger bio krupan zalogaj. Na Marakani – remi (1:1), u revanšu – ubedljivi Nemci (4:0).

Koliko je fudbal bio kvalitetan sedamdesetih godina prošlog veka, kad su i najveći imali uspone i padove, pokazuje svedočanstvo duela Crvene zvezde i Borusije. U dve uzastopne sezone viđene su potpuno različite situacije, u prvoj je tada jugoslovenski predstavnik bio neravnopravan u osmini finala Kupa šampiona, a godinu i kusur kasnije nije osvojio pehar UEFA kupa zbog sudijske krađe u finalu u Nemačkoj.

Oktobra 1977. godine, Borusija je protutnjala kroz Beograd i slavila sa 3:0. Dva puta se u listu strelaca upisao Jup Hejnkes. U revanšu je klub iz menhengladbaha bio još ubedljiviji (5:1). Počasni pogodak bio je delo Seada Sušića.

U istorijskoj sezoni 1978/79, kad je Zvezda stigla do fiala Kupa UEFA, imala je čak tri sudara sa Nemcima. Sve je počelo u Berlinu, činilo se nenadoknadivim porazom (2:5). U revanšu je viđen jedan od najvećih preokreta od osnivanja Crvene zvezde. Na poluvremenu je bilo 1:0 za Dinamo, u ukupnom skoru čak 6:2, a onda se dogodilo čudo. Dušan Savić za 1:1, Zdravko Borovnica je dao dva pogotka i popeo na 3:1, a erupciju totalnog iduševljanja doneo je autogol Rajnarda Lauka u 90. minutu.

Dule Savić je otkrio interesantne detalje koji su kumovali da Crvena zvezda prođe:

- Tri dana uoči revanša gostovali smo u Banjaluci i doživeli poraz. Sutradan, u ponedeljak, sa gospođom Milenom Pavlović, čuvenim kustosom Zvezdinog muzeja, otišao sam u bolnicu da posetim Slobodana Ćosića, našeg nekadašnjeg generalnog sekretara koji se oporavljao od infarkta. Upitao me je kako smo igrali, otvoreno sam mu rekao – očajno, u sredu nemamo nikakve šanse!

Legendarni Ćosa se nasmejao, pa rekao Duletu ono što nikada neće da zaboravi.

„Burazeru” – obratio mi se kao i svima. – „Mi ćemo sigurno da prođemo. Samo reci bata Stanetu da pored tebe u špic ubaci Borovnicu”. Kako da ja kažem to treneru, gde smem, mislim u sebi, a Ćosa je nastavio:

„Samo mu reci i ne brini. Tako sam sam i ja rekao Miljanu da protiv Dože ubaci Bogićevića, Filipovića i Novakovića. Poslušao me i išli smo do polufinala.”

Bilo je to predskazanje. Jelikić se povredio. Trener Stanković poslao je Borovnicu na teren, ušao je u 55. minutu i dao dva istorijska gola.

U šesnaestini finala UEFA kupa Crvena zvezda je eliminisala Sporting iz Hihona, zatim su pali engleski Arsenal i VBA, a onda je došao na red novi duel sa Nemcima. Rival u polufinalu je bila Herta. Beogradski spektakl rešio je Dule Savić, prolaz je obezbeđen u emotivnoj utkamici u Berlinu. Vodili su domaćini sa 2:0, plasman u finale potpisao je Miloš Šestić kad je pogodio mrežu Nigbura u 73. minutu.

Mnogo pehova zadesilo je Zvezdu u finalu protiv Nemaca. Autogol Jurišića doneo je remi u Beogradu, a u revanšu čovek odluke bio je sudija Mikeloti. Simonsen je iskoristio poklon penal i bilo je 1:0 za Borusiju.

Karl Cajs je morao da čestita Zvezdi i 1979. godine, oba puta bilo je 3:2 za srpski klub. Zatim je u osmini finala UEFA kupa rival bio Bajern. Posle 2:0 u Minhenu, crveno-beli su u revanšu vopdili sa 3:0 golovima Savića, Pižona Petrovića i Repčića. A onda je Diter Henes rasplakao Marakanu sa dva pogotka.

Na veliki revanš Bajernu čekalo se jedanaeste i po godina. Polufinale Kupa šampiona, u srcu je svakog zvezdaša. Minhenski ples Ljupkovih odlikaša doneo je pobedu od 2:1 (strelci Pančev i Savićević), a revanš je režirao jednu od najvećih drama u istoriji srpskog fudbala. Crveno-beli su otišli u finale remijem 2:2, uz čuveni autogol Augentalera.

U istom ciklusu Zvezda je isprašila Dinamo iz Drezdena. Sezonu ranije bio je jedna od najbolnijih poraza, od Kelna 0:3 u Nemačkoj posle beogradskih 2:0. Sada se prilika da se i njima vrati dug s kamatom.

Sudari Crvene zvezde i Nemaca uvek su rađali spektakl. Tako je i dvomeč u Kupu pobednika kupova 1996. godine bio za pamćenje. Kajzerslautern je pobedio 1:0 u prvoj utakmici, u revanšu su se igrali produžeci. Zablistao je tada 18-godišnji Dejan Stanković sa dva gola, najavio je veliku karijeru. U dodatnih 30 minuta crveno-beli su postigli tri gola i na kraju je bilo 4:0.

U kvalifikacijama za Ligu šampiona, 2001. godine, Zvezda se srela sa Bajerom. Trvda utakmica u Beogradu završena je bez golova, dok su u Leverkuzenu Kirsten i Nojvil bili neumoljivi.

Zvezda i Nemci – 30. čin. Vreme je za novu dramu. I možda veliki korak crveno-belih ka šesnaestini finala Lige Evrope!