Maštao je Aleksandar Prijović, rođeni Švajcarac ceo život da obuče dres Srbije. Nije gubio nadu i kada je na fudbalskom radaru bio daleko od očiju bivših selektora i kada mu na klupskom planu nije išlo.
Snovi su postali java u junu, Muslin je uputio poziv, a Prijović oberučke prihvatio da obuče dres Srbije. Ostalo je istorija, pamtiće se samo zlata vredan gol protiv Gruzije koji je odveo Orlove na Mondijal.
Novom miljeniku nacije život se promenio preko noći. Juče su svi želeli da razgovaraju sa njim, da čuju šta ima da kaže, da saznaju nešto što još nije rekao, ali i da čestitaju.
- Dan mi je počeo fenomenalno. Telefon ne prestaje da zvoni. Dobijam pozive i čestitke sa svih strana – rekao je Aleksandar Prijović, strelac pobedonosnog gola protiv Gruzije.
Da li možete da izdvojite neku čestitku?
- Uh, bilo je čestitki iz celog sveta. Od starih drugara sa kojima se nisam čuo godinama, preko bivših klubova. Dobio sam zahvalnicu iz Turske, od kluba Boluspora za koji sam nekada igrao. Roditelji i supruga su bili na stadionu tako da su me oni bodrili sa tribina i odmah su mi čestitali. Svi su bili presreći zbog gola i uspeha.
Kakvi su utisci sada kada se sve završilo i kada je Srbija obezbedila plasman na SP?
- Sve je mnogo lakše. Uspešno smo završili posao i mnogo smo srećni.
Da se vratimo na taj sada istorijski momenat, da li ste razmišljali gde će otići lopta, malo je nedostajalo da prođe pored stative?
- Video sam da je kapiten Ivanović fenomenalno probio po sredini i kada mi je Mitar dao pas shvatio sam da je to savršena prilika. Pomislio sam da lopta ide prebrzo, zato sam uklizao i uspeo da joj promenim pravac. Ostalo su svi već videli na stadionu.
Mitar i ja dobar spoj
Kako se slažete sa Aleksandrom Mitrovićem, mnogi smatraju da vas dvojica i niste pravi spoj?
- Mitrović je jak snažan momak, dobar napadač. Kada igraju dvojica istih takvih u napadu onda ima tu dosta dobrih stvari. Može da se igra na duge lopte, snažni smo obojica, dobri u duelima. Ima tu i deficita, nas dvojica ne možemo da istrčimo možda koliko neki drugi igrači, ali ima dosta tu pozitivnih stvari. Meni odgovara da igram u raznim sistemima i dobro sarađujem da Mitrovićem.
Trenutak kasnije svi igrači su bukvalno ležali preko vas, da li se sećate tih trenutaka?
- Godinu ipo dana su momci radili na tome da se plasiraju na SP, tako da razumem njihove emocije i skok preko mene.
Šta vam je prolazilo kroz glavu u tom trenutku?
- Bio sam veoma smiren kada je lopta ušla u gol. Samo sam uživao u tom trenutku i zahvalio se Bogu na tom daru. Mnogo godina sam bio u fudbalskoj džungli. Borio sam se i igrao po drugim ligama širom Evrope, nisam bio na radaru fudbalskih velikana. U jednom trenutku bilo je pitanje da li će se ikada nešto veliko desiti u mojoj karijeri.
Odakle ste crpeli snagu i da li ste pomišljali da završite fudbalsku karijeru?
- Verovao sam u sebe. Ipak, veliku zahvalnost dugujem mojoj ženi koja me je podržavala i bodrila. Uvek mi je govorila da ću igrati za reprezentaciju Srbije i kada sam bio miljama daleko. Sve ove godine rada su se konačno isplatile.
Bilo je pitanje da li možete da igrate za Srbiju, jer ste nosili dres reprezentacije Švajcarske u mlađim kategorijama. Da li vas je „ubijala“ neizvesnost?
- Prvi put kada sam obukao dres reprezentacije Švajcarske iskreno rekli su mi da mogu posle ponovo da igram za Srbiju. Međutim, kasnije je došlo do komplikacija da sam znao da će biti tako nikada ne bih prihvatio da igram za Švajcarsku. Poljski novinari dok sam bio Legiji rekli su mi tada da nema šanse da zaigram za Srbiju. Nisam želeo da poverujem u tu priču. Jednostavno blokirao sam to u svojoj glavi. Verovao sam da ponovo mogu da obučem dres Srbije i hvala Bogu sve je došlo na svoje mesto. Uspeo sam.
Rođeni ste u Švajcarskoj, kažu da su emocije naših ljudi rođenih u stranoj zemlji izuzetno jake kada zaigraju za državni tim Srbije. Da li je to slučaj i kod vas?
- Kod mene su emocije kada je Srbija u pitanju izuzetno jake. Tako je bilo odmalena. Uvek sam sanjao da igram za našu zemlju. Inače naši ljudi koji žive u Švajcarskoj izuzetno vole naš državni tim.
Da li se već priča među vašim prijateljima o Rusiji?
- Naravno da se priča. Pokušavam da spustim loptu, jer ima još dosta vremena, da vidimo i ko će da nam bude protivnik. Imamo priliku da se još bolje uigramo do Mondijala. Važno je da smo obezbedili plasman i siguran sam da nećemo razočarati narod. Verujem da će biti posle Rusije ponosni na nas.
Došli ste u pravom trenutku u reprezentaciju?
- Definitivno.
Videli ste koje su se reprezentacije plasirale na SP, da li vam je neobično što je Srbija uspela u onome što nisu Italija, Hrvatska ...?
- Ovaj baraž je „ubica“. Od osam reprezentacija, čak šest su favoriti. Biće veoma interesantno i verovatno će neko od vodećih selekcija izostati sa ovog SP.
Gde vidite Srbiju na SP u Rusiji?
- Ne bih davao prognoze, nisam vidovit, ali idemo na pobedu svaki meč. Što se mene tiče možemo i da osvojimo SP – zaključio je Prijović.
Morao sam da prošetam Cara Dušana kroz Beograd
Napadač Orlova na leđima ima istetoviran lik Cara Dušana, a za istu kaže da mu je ujedno i najdraža.
- Morao sam da prošetam Cara Dušana kroz Beograd. To mi je omiljena tetovaža, ujedno i najveća. Možda jednom budem obeležio i plasman na SP, ipak je ovo veliki uspeh.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
