Mihaela Đaković napunila 15 godina, a već je u 500 na VTA listi

Pored imena i prezimena Mihaela Đaković stajalo je da je osvojila po tri boda u obe konkurencije.

Pod budnim okom Romana Savočkina, nekad trenera Janka Tipsarevića, a sada njenog privremenog učitelja, Mihaela je trenirala na terenima na Dorćolu, ali nije joj sve išlo od ruke.

– Moraš da razmišljaš! Ne možeš iz prvog udarca mnogo, osim ako ti ne zadamo zadatak! Hajde malo treniraj. Udaraj više, neka razmena traje – komandovao je Savočkin.

Sa druge strane mreže, Đakovićeva je širila ruke. Bilo joj je jasno da nije uspevala da ispuni sve zadatke.

Kad se završio trening, Mihaela se nasmejala na prvo pitanje: „Nešto vam danas nije išlo?”

– Bila sam bolesna prethodne nedelje i nisam se još oporavila kako treba. Ali nisam lenja, to nikako, volim da treniram, uporna sam. To mi je jedini posao koji u životu radim i radiću ga sto posto.

Nalazite se na obe svetske liste , osvojili ste već tri boda, a još nemate 16 godina?

– Odigrala sam tokom leta nekoliko fjučersa i zaradila prve poene. Super je osećaj znati da sam već ušla na VTA listu. Samo neću da stanem, hoću da budem što bolja. Trenutno treniram sa Romanom Savočkinim, ali u potrazi sam za stalnim trenerom.  

Koje svoje kvalitete biste izdvojili?

– Forhend! Pre sam još bolje udarala lopticu iz tog udarca, ali sam kasnije malo pokvarila. Sada ponovo vraćam snagu. Mada i bekhend mi je dobar. Volim da igram napadački. Serena Vilijams mi je najomiljenija teniserka, volim da gledam kako napada, uvek nešto novo naučim. Nije kao Agnješka Radvanjska koja samo vraća.

Vrlo brzo ste odustali od juniorske i posvetili se seniorskoj konkurenciji?

– Volim da se takmičim protiv igračica koje su starije od mene. Tako stičem iskustvo, a nemam pritisak, niti tremu. Motivisanija sam protiv teniserki koje su iskusnije, tada bolje igram.

Niste imali želju ni na juniorskom gren slemu da zaigrate?

– Možda mi je samo malo žao zbog Ju–Es opena što nisam probala. Obožavam njujorško takmičenje i nadam se da ću jednoga dana biti šampionka tamo. Sledeće godine, ukoliko budem imala rang, probaću možda da tamo odigram kao juniorka. Ali nadam se da ću kao seniorka osvojiti pehar na Flašingu.

Koji cilj ste postavili ispred sebe?

– Idem sledećeg četvrtka u Grčku, na fjučerse od 15.000 dolara, pa se nadam da bih mogla da iznenadim i napravim dobar rezultat. Želja mi je da prvo uđem među 1.000 na VTA listi, a onda do kraja sledeće sezone i u 500 istakla je trenutno 1.208. na svetu u singlu i 1.289. u dublu.

Jeste li upoznali nekoga od naših vrhunskih tenisera? Jesu li vam dali neke savete?

– Dušan Lajović mi je komšija, on je iz Stare Pazove, a ja iz Nove. Njega poznajem, videla sam nekoliko puta Janka Tipsarevića, ali nikada nismo razgovarali. Olga Danilović mi je drugarica.

Kako uspevate da uskladite obaveze u školi i na terenu?

– Polažem ispite vanredno, tako da ne idem svakoga dana u školu. Fokusirana sam maksimalno na tenis, želim da dam sve od sebe da stignem do vrha. Naravno, ni ispite nikako ne zanemarujem.