Nekadašnji golgeter selekcija SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore Savo Milošević, bio je učesnik planetarnih šampionata 1998. u Francuskoj i osam godina kasnije u Nemačkoj.
Povratak njegovih naslednika na najveće fudbalsko takmičenje, logično, obradovao je poslednjih godina potpredsednika FSS.
– Plasmanom na SP ispunili smo glavni i osnovni cilj. Predugo smo čekali i najbitnije je da smo uspeli. Nikad nije lako otići na veliko takmičenje. Obezbeđeno učešće na Mondijalu mnogo će da znači za srpski fudbal. Čestitam pre svega igračima i stručnom štabu, direktoru Goranu Bunjevčeviću, predsedniku Slaviši Kokezi, generalnom sekretaru Jovanu Šurbatoviću. Čelni ljudi fudbalske organizacije imaju posebne zasluge jer su stali iza igrača, pružili im maksimalne uslove, napravili vezu sa državnim institucijama, oslobodili ekipu i direktora medijskog pritiska – ne štedi pohvale Savo Milošević.
Povukli ste se sa funkcije direktora reprezentacije pre izbora Slavoljuba Muslina za selektora?
– Bio sam u pravu što sam povukao takav potez. Dobili smo prošle godine novog direktora Gorana Bunjevčevića. Neprirodno bi bilo da imamo dva direktora, dva mišljenja... Bunjevčević je preuzeo odgovornost, besmisleno bi bilo da sam to učinio i ja za istu stvar. Nisam uopšte zaslužan za plasman na SP, pohvale pripadaju onima koji su učestvovali u uspehu.
Da li vam se svideo način igre Orlova u kvalifikacijama?
– Nisam komentarisao igru ni tokom borbi za SP, neći ni danas kad je sve završeno. Najbitnije je bilo da se plasiramo na Mondijal. Zbog toga moramo da budemo zahvalni selektoru i igračima, a za stručna pitanja su zaduženi selektor i direktor. Svi smo svesni da nismo najbolje odigrali poslednje dve utakmice. Muslin i Bunjevčević period pred nama trebalo bi da što bolje iskoriste da poboljšaju igru.
Mnogo je bilo skeptičnih pre početka ciklusa. Na početku je delovalo teško zamislivo da će poslednji meč sa Gruzijom gledati 45.000 ljudi...
– Rezultati uvek kreiraju atmosferu. Bez uspeha teško je računati na bilo šta, pa i na pune tribine. Publika se privlači igrama na terenu. Ekipa je bila uspešna protiv Austrije u Beogradu kad se dosta toga lomilo, u duelu sa Gruzijom u Tbilisiju i na Marakani. Ispostavilo se da su mečevi sa Gruzinima odlučili jer smo jedina reprezentacija koja je nekadašnju sovjetsku republiku pobedili dva puta.
Nije bilo ni ružnih dešavanja poput prekida u Đenovi 2011, „slučaja dron” na meču sa Albanijom 2014?
– Nismo imali problema sa navijačima. Predsednik Slaviša Kokeza je zaslužan što je ekipa imala mir, što je tim imao sve uslove da se plasira na veliko takmičenje.
Kao učesnik dva planetarna šampionata možete da pretpostavite šta nam je potrebno za uspeh u Rusiji? Od vaše generacije se više očekivalo 1998. i 2006, na kraju ste se tužni vratili u zemlju?
– Trebalo bi da preduzmemo sve da nam se neke stvari ne ponavljaju. Pouke sa prethodnih takmičenja moramo da izvučemo jer je završni turnir nešto sasvim drugo u odnosu na kvalifikacije. Sviđa mi se da nema euforije. Ona nije prisutna ni u javnosti, ni među navijačima, nas koji radimo u FSS. Uspeh jeste veliki, ali smo jako realni i oprezni, što je neophodno kako bi ekipa pružila maksimum.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
