EKSKLUZIVNO - Slaviša Kokeza: Ne mogu mediji i menadžeri da smenjuju selektora!

Dragan Stojković menja Slavoljuba Muslina na funkciji selektora! Ili: „Slaviša Kokeza smenjuje Slavoljuba Muslina”...

Naizgled bomba za neupućene, ili logičan medijski iskorak osluškivanja glasa dobro obaveštene javnosti? Šta se dešava u Fudbalskom savezu Srbije, da li je Slavoljub Muslin zaista pred smenom ili je već smenjen, pitali smo najkompetentnijeg čoveka u srpskom fudbalu – predsednika Slavišu Kokezu.

- I pre neki dan sam rekao , ponavljam i sada: što se tiče toga što mediji pišu i što se priča u javnosti, uz dužno poštovanje i vas iz medija i kompletne javnosti, mediji i novinari nisu ti koji će smenjivati i postavljati selektora! Postoji institucija u okviru FSS koja se bavi svojim poslom i oko toga mogu da odlučuju samo ljudi i organi iz naše kuće fudbala. Sve priče danas o tome da se neko sa nekim dogovorio da se menja, ili ne menja selektor, jesu novinarske spekulacije.

Prvi čovek srpske kuće fudbala govorio je u dahu:

- Ono što mogu da kažem to je da posle velikog uspeha koji smo uspeli da ostvarimo plasmanom na Svetsko prvenstvo u Rusiju, za šta apsolutnu zaslugu imaju selektor Muslin i njegov stručni štab, ali pod brojem jedan – igrači reprezentacije Srbije. Selektor je otišao na put van zemlje kao i sportski direktor Bunjevčević i između nas nije bilo nikakvih razgovora o tome kako i na koji način ćemo se pripremati za naredne prijateljske utakmice odnosno za Svetsko prvenstvo u Rusiji. Očekujem da u toku sledeće nedelje, kad se selektor Muslin i direktor Bunjevčević vrate – sednemo za sto i razgovaramo na različite tema. Da vidimo kakva su razmišljanja selektora i sportskog direktora i da vidimo u kom obliku i na koji način ćemo nastaviti da funkcionišemo.

Do kada Muslin ima ugovor?

- Kod nas su ugovori specifični, svi imaju klauzulu i Izvršni odbor ako proceni da nešto nije u redu, može da razreši dužnosti sve da ne bi bio na štetu FSS. Da li selektor ima ugovor do završetka kvalifikacija ili Svetskog prvenstva manje je važno od toga na koji način ćemo kreirati i dogovoriti saradnju u budućnosti u interesu pre svega reprezentativnog fudbala.

Činjenica je da smo na poslednje dve utakmice imali puno problema i da igra ne da nije oduševila već je razočarala javnost što se manifestovalo i time da navijači prvi put plasman fdubalske reprezentacije na Svetsko prvenstvo nisu spontano proslavljali od na ulicama Beograda... Da li mi sa ovakvom igrom možemo bilo šta da očekujemo na Mondijalu i šta je to što bi trebalo menjati?

- Kao prvo, mislim da je sam plasman na Svetsko prvenstvo jako, jako veliki uspeh za našu zemlju i reprezentaciju uzimajući u obzir da prethodnih osam godina nismo igrali nigde i da smo na pola kvalifikacija bili eliminisani i nismo imali ni teoretsku šansu da se plasiramo. Danas smo u situaciji da smo posle osam godina, zahvaljujući reprezentativcima uspeli da se plasiramo na SP i mislim da je to nešto što je veliki uspeh za srpski fudbal i našu zemlju. Kad smo već u situaciji da smo se plasirali na Svetsko prvenstvo, treba da pokušamo da ostvarimo što je moguće bolji rezultat i Mondijalu. Ali, niko ko se plasirao u završnicu nijedna od tih ekipa nije tamo zalutale. To su u ovom momentu najbolje ekipe na svetu i sve će u Rusiji biti izuzetno teško. Ovo je veliki uspeh i za njega su pre svih zaslužni igrači i stručni štab koji su to ostvarili i još jednom koristim priliku da im čestitam.

Imali smo u prethodnim periodima mnogo bolje i jače, čvršće reprezentacije pa smo doživljavali fijasko, prvo u Nemačkoj, zatim i u Južnoj Africi. Da li je taj podatak dovoljna opomena za sve vas u savezu i reprezentaciji da euforija može skupo da nas košta?

- Ja lično nisam u euforiji. Mislim da je plasman na Svetsko prvenstvo ogroman uspeh i naravno, daćemo sve od sebe da napravimo što bolji rezultat u Rusiji. Ne mislim da sam kao predsednik zajedno sa užim krugom ljudi oko mene koji upravljamo savezom – ne pričam o sportskom delu – nešto specijalno zaslužni, niti dajemo sebi značaj. Ali, ne vidim ni zašto bi predsednik bio kriv za neodlazak u Rusiji ili neuspeh tamo jer, nije predsednik taj koji igra ili odlučuje o nekim stvarima. Na stručnim ljudima u savezu je da izaberu nekoga za koga veruju da u tom momentu treba da bude selektor reprezentacije kao što smo mi uradili jer smo mislili da je najbolji Slavoljub Muslin i mislim da nismo pogrešili, što govori i sam plasman na SP. Da li neke stvari mogu da budu bolje? Apsolutno mogu da budu bolje jer sve što čovek radi, uvek može bolje. Zato odgovarajući na pitanje da li sam zadovoljan igrom, moram da podsetim: javnost kaže da smo igrali slabo, ali smo prvi u grupi i plasirali smo se!  Da li je bolje to, ili da smo igrali odlično da a da se nismo plasirali. Šta je bolje od te dve opcije? Ja bih uvek birao prvu:  da smo igrali slabije, a plasirali se, a idealna je da igramo odlično i da se plasiramo.

Javnost je podeljena...

- To je kod nas tako, gdegod da odete, u fabriku, na pijacu, restoran, svi su selektori. Svi znaju ko treba da bude selektor, da li Slavoljub Muslin treba da ostane, ili neko novi da dođe, da li neki igrač treba da bude pozivan ili ne. Jedino kod nas ljudi koji su zaduženi za sportski deo i selektor „ne znaju ništa”.

Tri miliona predsednika, tri miliona selektora i četiri miliona fudbalera?

- Za sve što se tiče sportskog dela, od „A” reprezentacije, svih mlađih selekcija, ženskog fudbala i futsala, zadužen je Goran Bunjevčević. On se bavio tim stvarima. Neko može da kaže da je radio dobro ili manje dobro, to su stvari o kojima možemo da razgovaramo. Nije posao predsednika FSS da odlučuje koje igrače će selektor da pozove u reprezentaciju. Uvek imate igrače koji su zadovoljni i one koji nisu. Oni koji su pozvani, mnogo više su zadovoljni. Od onih koji su u prvih jedanaest, i eventualno ona trojica koji uđu zadovoljniji su od onih koji nisu ušli u igru. Sa druge strane, svi koji su pozvani mnogo više su zadovoljni od onih koji uopšte nisu pozvani. Tako da će uvek biti nezadovoljnih.

Ali, činjenica je da nismo prevelika zemlja i da ne možemo tako lako da se odričemo dobrih fudbalera. Siniša Mihajlović se odrekao Ljajića i Matića, kad je shvatio grešku već je bilo kasno. Muslin je vratio Ljajića, odrekao se Sergeja Milinkovića Savića, srećom nije kasno... Selektori se menjaju, a nama opet ostaju isti igrači i žal za rezultatima?

- U jednom delu se slažem sa vama. Velika je razlika između trenerskog i selektorskog posla. Trener velikog kluba sagleda situaciju, kaže direktoru kluba: „sa ovom četvoricom nisam zadovoljan”, odstrani ih i traži da mu dovedu drugu trojicu – četvoricu i ima tim kakav je želeo. Kod klubova trener može da kalkuliše da li će nekog da odstrani i dovede drugog igrača, ali selektor ne. Imamo jedan broj igrača, ali sve kad saberemo ne prelazi 50, koji bi mogli da konkurišu u nekoj opciji za odlazak na SP. Slažem se da je svaki igrač izuzetno važan, da svakom igraču treba posvetiti posebnu pažnju, videti kakvi su njegove sposobnosti i kvaliteti, pozvati ga na neku prijateljsku utakmicu da bi se sve činjenice sagledale i odlučilo ko će ići u Rusiju. To je posao sportskog sektora – direktora, selektora, na kraju krajeva, u razgovoru sa njima i mene kao predsednika. Ali, nisam za to da mediji, novinari ili menadžeri određuju ko će biti pozvan i ko neće. Mi možemo da analiziramo i da razgovaramo o tome da li selektor svoj posao radi odlično, dobro ili manje dobro. Možemo da razgovaramo i da nam je selektor neko ko je rešenje za budućnost ili nije rešenje i na osnovu procene da donosimo određene odluke. Ali, nije posao novinara ili menadžera da selektoru određuju koga će da poziva na okupljanje, a pogotovo ne - ko će biti u startnih jedanaest – zaključio je Slaviša Kokeza.