EKSKLUZIVNO - Slaviša Kokeza: Došao sam da ostavim trag!

Slavoljub Muslin još nije smenjen a kad će i da li će biti – ne zna se! Postkvalifikaciona parodija na „Đeknu” zasenila je na trenutak uspeh reprezentacije za poštovanje – plasman na Svetsko prvenstvo, na kojem narednog leta između ostalih, neće igrati Holanđani, Velšani, Ukrajinci, Česi, a ako ne prođu baraž ni: Italijani, Danci, Hrvati...

Slaviša Kokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije našao se iznenada u centru pažnje javnosti i bez prava na grešku na koju stiče se utisak svi ostali imaju pravo. U iščekivanju razgovora sa selektorom Muslinom i direktorom Bunjevčevićem i pravljenja strategije za uspešno predstavljanje Srbije na svetskoj smotri fudbala u Rusiji, prvi čovek srpskog fudbala s ponosom može da konstatuje da je prvu, možda i najtežu stavku iz svog mandata – otkačio.

Iako fudbalski život Srbije ne počinje i na završava se Mondijalom, intervju sa Slavišom Kokezom počeli smo upravo pitanjem o aktuelnoj temi...

Da li je postavljen mondijalski cilj, ili je plasman na Svetsko prvenstvo već zadovoljio strategiju FSS?

- Po dolasku na čelo saveza, postavio sam pred sebe četiri cilja. Prvi je da odemo na jedno od dva velika takmičenja – Svetsko ili Evropsko prvenstvo i taj cilj je ostvaren.

To valjda ne znači da na Evropsko prvenstvo ne moramo da se plasiramo?

- Naravno, uradićemo sve što je do nas i mislim da ćemo ići i na Evropsko prvenstvo. Drugi cilj je da FSS kupi poslovnu zgradu između tri i pet hiljada kvadrata i da sve administrativne službe saveza, Zajednice Super lige, Zajednice Prve lige, FS Beograda, sudijske i trenerske organizacije, instruktorske službe i trenerske škole, okupi pod jednim krovom. Da imamo nešto što je naše i što će narednih pedeset godina moći da koriste ljudi koji nas naslede na ovim mestima. Danas se nalazimo na pet-šest različitih lokacija kao zakupci i nismo rešili status FSS i krova nad glavom već trideset godina...

Kada može da se očekuje realizacija ove ideje?

- Mislim da ćemo već početkom sledeće godine rešiti taj problem, odnosno već na polovini mog mandata...

Treći cilj je izgradnja državnog stadiona?

- Naravno, da pokrenemo proceduru izgradnje nacionalnog i infrastrukture ostalih stadiona u Srbiji u skladu sa našim mogućnostima i da se obratimo državi za pomoć. Jer, nigde stadioni ne mogu da se izgrade bez ozbiljnog angažovanja države. Jako dobri odnosi sa UEFA i FIFA uz pomoć države omogućiće nam da svi zajedno krenemo u ozbiljnu obnovu infrastrukture i izgradnju stadiona.

Dokle se stiglo sa „projektom stadion”?

- Imali smo dva ili tri sastanka sa gradonačelnikom Beograda, tu su bile i arhitekte iz UEFA, pominjane su i dve lokacije i mislim da smo u završnoj fazi izbora pozicije gde će se graditi. Očekujem da u 2018. godini krenemo u realizaciju projekta.  Radi se o lokaciji Surčinsko polje u blizini aerodroma i u ovom momentu je to najozbiljnija lokacija o kojoj razmišljamo. Od momenta kad počne izgradnja potrebno je tri godine da stadion bude i završen. Paralelno sa izgradnjom novog stadiona moramo da radimo na poboljšanju infrastrukture u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici, Kruševcu i ostalim gradovima gde budemo u mogućnosti i gde ima potrebe.

Četvrti cilj?

- Četvrta stvar koju bih voleo da uradim za vreme svog mandata jeste apsolutno privatizacija. Bez ozbiljne privatizacije i unošenja privatnog kapitala u sport nećemo doći u situaciju da imamo klubove na visokom nivou i da očekujemo da osim Zvezde i Partizana i neko drugi može da postane šampion. Da bi se četiri - pet klubova borilo za titulu, bez obzira da li su Radnički iz Niša, Napredak, Vojvodina, Spartak ili Čukarički, rešenje je u privatizaciji. Imamo slučaj u komšiluku, u Hrvatskoj: Italijani su kupili Rijeku i već posle prve godine postali su šampioni! Dinamo je posle deset-jedanaest godina ostao bez titule što je pre toga bilo nezamislivo. Zalagao bih se da se ta privatizacija omogući klubovima koji žele da je sprovedu i da o tome odlučuju skupštine klubova. Oni klubovi koji ne žele, ne moraju to ni da urade.

Crvena zvezda i Partizan verovatno ne žele?

- Njihove Skupštine neka odluče da li im je bolje da ostanu u sadašnjem stanju, ili da dođe do boljitka s uplivom sredstava, svežeg novca i kapitala u klubove. Mi kao FSS i država, moramo da omogućimo uslove da se privatizacija izvrši.

FSS je mnogo pomagao klubovima da se infrastruktura popravi, ali, utisak je da mnogi više razmišljaju o reflektorima i semaforima nego o kvalitetu igrača koje imaju i o svojim omladinskim školama?

- Da bi došlo do toga da što više igrača dolazi iz omladinskih škola, preduslov je izgradnja infrastrukture. Da bi deca imala dobre i kvalitetne terene, da imaju mesto boravka gde mogu da spavaju, da neko vodi računa o tome kako se školuju... Kad kažem infrastruktura ne mislim samo na teren. Pored terena imate i dosta pratećih stvari neophodnih da bi deca, odnosno igrači dolazili u vaš klub i afirmisali se, jednog dana postali prvotimci i omogućili da se ne dovode igrači iz inostranstva koji puno koštaju a možda i nemaju kvalitet. Imali biste igrača u kojeg ste ulagali, učili da postane kvalitetan sportista, dobar čovek, a on će sve to jednog dana da vam vrati igrama, zalaganjem i kad dođe do transfera - vrati novac koji je u njega uložen kroz školovanje i formiranje ličnosti.

Šta ćete uraditi sa ovih minimum 12 miliona evra nagrade od FIFA, jedan deo ide za nagradu igračima?

- Tako je, jedan deo  podelićemo za nagrade reprezentativcima i zaposlenima u FSS, kad se to sabere – to je polovina nagrade... Sa ostatkom  ćemo pokušati da u prvoj polovini 2018. godine - kupimo zgradu koja će postati krov nad glavom FSS.

Znate li gde?

- Ne, nemamo nikakvu preporuku, objavili smo oglas da tražimo zgradu i da svi zainteresovani mogu da se jave. Prioritet bi bio Novi Beograd zbog prilaza, da bude funkcionalnija... Svi koji imaju nešto da ponude što je na dobroj lokaciji i sa dobrom cenom, mogu to da urade, izabraćemo najbolju ponudu.

Postoji li nešto što niste uradili u dosadašnjem delu mandata i čime niste zadovoljni?

- Uvek ima stvari koje mogu da budu bolje. To ću moći da procenim na završetku mandata. Ono čime sam više nego zadovoljan jeste plasman na Mondijal i što smo pokrenuli druge stavke. Da nisam verovao da možemo da se plasiramo na Svetsko prvenstvo i da mogu da pokrenem ove druge stvari, ne bih se ni kandidovao za funkciju predsednika. Nisam osoba koja pro forme dolazi na funkciju da bi neko o tome pisao i da bih se privatno lepo osećao. Nisam došao da neko drugi radi za mene posao već da jednog dana kad odem odavde, mogu da budem ponosan i na sebe, reprezentaciju i na svoju zemlju.

Hoćemo li u Rusiji i posle nje, biti srećniji nego u Nemačkoj i u Južnoj Africi?

- Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Jer, ne mogu da se bavim nečim na šta ne mogu da utičem – zaključio je Slaviša Kokeza, valjda prvi Srbin u istoriji našeg fudbala koji na lovorikama uspeha nije obećao med i mleko.