Todorović ne krije da je navijač crno-belih: Spreman za specijalnu utakmicu

Telefon je dugo zvonio, u nekom trenutku sa druge strane se začulo: „Molim“, ali odmah potom i niz objašnjenja:

- Moraću da prekinem bukvalno za 15 sekundi, polećemo. Žao mi je. Ranije nisam mogao da se javim – nizao je „brzinom svetlosti” reči Dejan Todorović, potencijalni reprezentativac Srbije, krilo Bilbaoa, tima koji će večeras na svom terenu dočekati Partizan.

I dok ga ljubazna stjuardesa nije zamolila da prekine vezu, Todorović je pričao baš o tom duelu.

- Što se mene tiče, biće to uzbudljiva utakmica, lepa za igrati, puna izazova za igrače, ali i dobra predstava za navijače. Naravno, očekujem pobedu. Videćemo kako će biti.

Kaže i da prati Partizan. Na Tenerifima – gde je Bilbao za vikend doživeo treći poraz u Endesa ligi - ispratio je i poslednji meč crno-belih i njihovu pravu košgetersku rapsodiju.

- Pratim ih, manje-više. Video sam tih 117 poena protiv Igokee. Međutim, drugačije se igra u gostima. Ne verujem da će u ovom meču biti baš tako. Nadam se i da ćemo mi odigrati dobro i da im nećemo dozvoliti da se tako razigraju. A posle ove utakmice, Partizanu želim sve najbolje u nastavku sezone – dodao je Todorović i tim rečima nagovestio nešto „dublju“ vezu sa crno-belima.

- Ja jesam navijač Partizana i možda će zbog toga ovo biti specijalna utakmica za mene. Znate, život sportista je takav, ponekad nije lako, pre ili kasnije dođete u ovakvu ili sličnu situaciju. Ali, svi mi smo pre svega profesionalci i biću spreman da pobedim i Partizan, kao da je u pitanju bilo koji drugi tim.

Više puta poslednjih godina je dovođen u vezu sa crno-belima. Sve je ostalo na pričama, konkretnih poteza nije bilo.

- Tačno je tako bilo. Samo neke priče, ali ništa konkretno – ponovio je.

Vratili smo se na Bilbao koji je u dosadašnjem delu Evrokupa upisao pobedu nad Lijetuvosom u gostima, ali taj brejk nije potvrdio protiv Limoža na svom terenu. Kakve su ambicije „ljudi u crnom“ kada je Evrokup u pitanju, pitamo Todorovića.

- Prvo da prođemo grupnu fazu – kaže momak rođen 29. maja 1994. u Mrkonjić Gradu.

Potom je napomenuo da to neće biti nimalo lako.

- Imamo tešku grupu, u kojoj se izdvajaju dve vrhunske ekipe. To su Lokomotiva i Alba. Mislim da će njima pripasti prva dva mesta, dok ćemo se mi ostali boriti za preostala dva – rekao je Todorović, o onda se izvinio:

- Sada stvarno moram da prekinem.

Razgovor je dobio višečasovnu pauzu. Koliko traje let sa Tenerifa, preko Barselone, do Bilbaoa. Ali, kada je ponovo „dodirnuo zemlju“, Todorović je nastavio razgovor.

Vratili smo ga u detinjstvo, zamolili da ispriča svoju priču.

- Bez nekih obaveza ili misli da ću nekada biti profesionalni sportista, počeo sam da treniram u Mladosti iz Mrkonjić Grada. Odatle je sve krenulo. Posle sam zajedno sa bratom, koji je otišao na studije u Srbiju, prešao u Novi Sad, u Sport ki, kod Janka Lukovskog. Posle dve godine, zahvaljujući Kosti Jankovu i Božidru Maljkoviću, otišao sam u Unikahu.

Kaže, epizode u Malagi se seća po dobru, iako možda nije sve išlo po planu.

- Ne mogu reći da nije uspelo, imao sam dobre trenutke u Unikahi. Međutim, pre šest–sedam godina, kada sam ja bio tamo, to je bila jaka evroligaška ekipa, sa dosta stranaca. Pa i ja sam u to vreme igrao kao stranac, sada igram kao domaći igrač. Bilo je malo teže ući u prvi tim. To je bio glavni razlog zašto sam otišao na pozajmicu u Bilbao, a onda sam potpisao ugovor na tri godine. Sada odrađujem drugu...

I – zadovoljan je.

- Bilbao je bio evroligaška ekipa, ne bih nas potcenjivao. Možda je tim malo ekonomski slabiji od, recimo, Unikahe, ali imamo dobru i zanimljavu ekipu, jedan od boljih domaćih terena u ACB ligi, preko šest hiljada na utakmicama domaćeg takmičenja.