Nemanja Obradović o Srbiji, EP, peripetijama sa Metalurgom...

Bez nekolicine standardnih reprezentativaca, Nenadića, Stojkovića, Zelenovića, Đorđića, Milića i Mladenovića selektor Cvetković će kroz treninge i dva meča pokušati da napravi uvod u pripreme pred Evropski šampionat u januaru u Hrvatskoj.

Među momcima na koje Cvetković računa od kvalifikacija za EP u Hrvatskoj je i srednji bek Nemanja Obradović.

Posle mnogo peripetija, u uvodu sezone, zatezanja Metalurga oko njegovog prelaska u Vislu, i najzad presude EHF u Nemanjinu korist ovaj nekadašnji igrač Metaloplastike može da odahne:

– Uh, bilo je teško, preživeo sam. Poteškoće su bile veće nego što bi bile u normalnim okolnostima, ali prošlo je, to je najvažnije – smireno odgovara Nemanja.

Kako je za Vas prošao celokupan period, koliko ste izgubili po pitanju forme, igara, čekajući ishod spora?

– Srećom ostao sam normalan. Nisam imao neki pritisak jer sam bio siguran u ishod, a što se tiče uigravanja i taktike bilo je jako teško. Nisam igrao ni jednu utakmicu, a kad je konačno stigla presuda i kad sam moga oda zaigram, prva utakmica je bila protiv Vardara. Na takvim mečevima nema prostora za uigravanje, privikavanje...

Nije bilo sigurno koliko će vremenski to „natezanje” potrajati?

– Pomalo sam krenuo da se brinem, priznajem, ali završilo se. U tumačenju svih pravnika moj ugovor sa Metalurgom je bio čist, prva godina je bila jasno definisana druga nije. Jedina, uslovno greška, je što sam potpisao ugovor pre datuma s kojim je Metalurg imao prvenstvo pregovora o nastavku saradnje. Pre svega toga sam bio rešio da neću da ostajem i dao sam sebi za pravo da potpišem za Vislu jer sam bio siguran u sopstvenu odluku. S pravne strane je samo to moglo da bude „problem“ koji bi osporio moj transfer u redove poljskog vicešampiona.

Kaže Nemanja da se nije nadao tolikim problemima s Metalurgove strane:

– To je sport. Nema tu očigledno ljubavi. Sebe sam dao sto deset odsto, igrao povređen. Jesu oni meni dali mnogo, ali sam i ja vratio. Kad je sve to bilo, zvao sam u klub, Lina, nudio deo godišnje plate da rešimo to samo da zaigram što pre. Oni su sutradan poslali zvaničnu ponudu 35.000 evra na ime obeštećenja. Prosto nisam hteo da dam toliki novac na nešto što ne treba i čekali smo još mesec do odluke. Ali, hvala Bogu ispalo je dosta brzo koliko inače takvi sporovi mogu da traju.

Koliko ste posle svega toga spremni za reprezentaciju?

– Spreman sam, nego šta. Lepo se osećam. Imao sam nekih manjih povreda, ali sve to nije ništa strašno. Uigravamo se još spremamo se. Jedino je problem što nikako da se svi okupimo u isto vreme, nego kako ko završava obaveze u klubovima, i još nekoliko nas će nedostajati. Sve su to neki sitni pehovi, ali ima nas. Imaćemo relativno dosta vremena u decembru i početkom januara, jedan turnir i nekoliko prijateljskih utakmica za dodatno uigravanje. Nadam se dovoljno da napravimo neki uspeh u Hrvatskoj.