Eksplozivan, brz, prodoran... Sticajem okolnosti u Crvenoj zvezdi igrao je na poziciji desnog beka.
Po odlasku u Torino srpska fudbalska javnost gotovo da ga je zaboravila, ali istorijski uspeh Rijeke i svrgavanje s trona neprikosnovenog Dinama, ne bi se verovatno dogodili da novi šampion Hrvatske u svojoj ekipi nije imao rođenog borca i pobednika – Marka Vešovića.
U smiraj jeseni porodica Vešović u Rijeci živi sasvim običnim životom. Supruga Tamara, Markova je podrška na svakom koraku, a njegovi koraci nisu ni mali, ni spori.
Naprotiv... Čak ni kad hrvatskom prvaku ne ide, kad se porazi nižu, Vešovićev duh je vedar. Kao da je ovo neka druga Rijeka u odnosu na onu od pre tri meseca?
– Na nekim utakmicama rezultat nije ispratio igru, protivnik nam je iz jednog šuta dao gol, a mi iz dvadeset ne možemo... Posle dva poraza dođe do pada samopouzdanja, nesigurnost, loše smo zaređali.
Četiri poraza u nizu...
– Izgubili smo pet utakmica zajedno sa Evropom...
Osijek vas je pobedio u Rijeci i definitivno poremetio?
– Digao se Osijek, uzeo ih je neki Mađar! Ulažu u ekipu, imaju ozbiljan novac. I u Evropi su dosta dobro gurali, izbacili su i PSV.
Kako ste se uopšte odlučili za Rijeku?
– Bio sam mlad, nestrpljiv i nisam hteo da sačekam šansu u Torinu. Ventura mi je rekao da ću biti druga opcija... Odigrao sam samo tri-četiri utakmice za šest meseci. Tražio sam da odem negde i da igram. Pozvao me je agent i rekao da ima Rijeku... I moj otac je ovde igrao nekada, bio je čak i na stažiranju u Rijeci za Profi licencu. Nahvalio mi je Rijeku.
Stigli ste u Rijeku u trenucima njenog izlaženja iz senke Dinama i Hajduka?
– Bio je to novi izazov u mojoj karijeri. Ušli su u Ligu Evrope u prvoj godini kad su ih preuzeli Mišković i predsednik Volpi. Podigli su Rijeku do velikih visina. Klub je pod njihovim vođstvom puno uradio i pokazao u poslednjih pet godina. Tako je krenulo...
Počelo je fenomenalno, osvojili ste i titulu...
– Prve dve godine bili smo drugi. Kaskali smo za Dinamom i uvek nam je malo nedostajalo da ga stignemo. Razdvojili smo Dinamo i Hajduk protiv koga znamo samo za pobede, na 17 utakmica imamo samo jedan remi. Nikako nismo mogli da stignemo Dinamo, ali eto, prošle godine osvojili smo titulu iako nam je otišlo 13 igrača i svi su bili skeptični šta Rijeka može da uradi u toj sezoni. Oni koji su došli i mi koji smo ostali, napravili smo neku pobedničku ekipu, mentalitet nam je bio takav, gurali smo do kraja u inat svima i osvojili istorijsku titulu prvaka Hrvatske. To je zaista bio veliki podvig...
Riječani su vas zavoleli, to se videlo i u trencima šampionskog slavlja?
– Krenuli smo polako i tiho... Kad smo dobili Dinamo 5:2 u Rijeci, ljudi su počeli da pričaju kako bi možda mogli i da se umešamo u borbu za titulu, a posle osvajanja titule jesenjeg prvaka, krenula je euforija. I sami smo od početka priprema forsirali priču: „idemo na titulu, idemo na titulu”, podignuta je tenzija, ljudi su išli i na naša gostovanja i to po 2.000 navijača što je za Rijeku impozantan broj. Na kraju kad smo protiv Cibalije ovde u Rijeci osvojili titulu, nastala je eksplozija sreće, radosti, plača... Bilo je 20-30.000 ljudi na trgu, slavilo se, pevalo... Šteta je što nismo imali vremena da uživamo u toj priči jer smo ubrzo, posle samo sedam dana, morali da počnemo pripreme zbog Evrope. To se nikad ne može zaboraviti.
Kup sa Zvezdom, titula sa Rijekom, šta Marko Vešović od ciljeva može još da postavi pred sebe?
– Zadovoljan sam , srećan, imam nešto iza sebe. Ljudi sa Balkana će me pamtiti. A ispred sebe, ako bog da, da napravim neki pravi dobar transfer, i nastavim dokazivanje. I još trofeja...
Kakav je život u Rijeci?
– Odomaćili smo se, već 3,5 godine smo ovde... Promenili smo i dve-tri lokacije stanovanja, ljudi me vole... Obožavaju nas. Lepo nam je. Rijeka je na odličnoj poziciji, sve nam je blizu, kad imam slobodnog vremena – odlazimo do Zagreba, Trsta... Šetamo po Rijeci... Lepo je... i nemam nikakve zamerke. Pogotovo posle uzete titule, još je lepše...
Stalno ste na moru...
– Leti je stvarno lepo, tu je Opatija, blizu je Krk... To je prednost života igranja u klubu na moru.
Supruga Tamara je najodaniji navijač?
– Krajem januara treba da se porodi, uzbuđeni smo, čekamo kćerkicu...
Pretpostavljam da će posle biti i sin...
– Tamara kaže da neće više rađati, teška joj je trudnoća, ali...
Mora i treći Vešović da zaigra za Rijeku?
– Deda je bio ovde pre 60 godina u vojsci. Posle njega otac je igrao za Rijeku, sad sam ja tu... Ako bude i sin...
Hrvatski mediji publikovali su zanimljiv podatak: dali ste gol Hajduku baš kao i vaš otac Rade pre 25 godina u Splitu?
– Pisalo se dosta o tome jer sam na dva derbija zaredom na Poljudu davao golove Hajduku i to im je bilo zanimljivo, „eto da i otac i sin postižu golove na jadranskom derbiju”. Taj derbi mnogo znači i jednima i drugima.
Postaćete osoba „non-grata” u Splitu?
– Mislim da već to i jesam...
Koji rivalitet je veći: između Rijeke i Dinama ili Rijeke i Hajduka?
– Bez obzira na sve, ubeđen sam da je veći rivalitet između Rijeke i Hajduka. Vidim i po navijačima, koliko je njima stalo da se Hajduk pobedi. I to im je mnogo značajnije od derbija sa Dinamom.
Četiri vezana poraza u prvenstvu udaljili su vas od borbe za titulu...
– Tako nešto nije se dogodilo već deset godina. Doživeli smo četiri poraza zaredom, upali u krizu, apatiju, uvukla se nesigurnost u nas. Na nekim utakmicama izgledali smo jako loše. Na nekim smo stvarali šanse, ali jednostavno lopta nije htela da uđe u gol, sreća nam je okrenula leđa. Nadam se da će što pre da dođe kraj tom nizu i da ćemo se vratiti pobedama.
U osmini finala Kupa igrate sa Goricom...
– Prvi su u Drugoj ligi... Očekujem da ćemo proći i da ćemo tom utakmicom početi pobedonosni niz. Bar u hrvatskom šampionatu... U Ligi Evrope izgubili smo korak... Šteta... Bili smo jako blizu Lige šampiona, kasno smo shvatili da je Olimpijakos bio ranjiv kao nikad pre...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
