Ko je Strahinja Gavrilović, momak koji je iz Kragujevca, preko Kalifornije i Dinamika postao starter Partizana?

Strahinja Gavrilović je „igrač zadatka“, ne mogu od njega da očekujem da nosi napad. Rekao je nedavno Miroslav Nikolić, trener Partizana NIS. Rekao je sve.

Posle jednog lošeg zagrađivanja u duelu protiv Mege ušao je u raspravu sa kapitenom Novicom Veličkovićem, koju su i kamere zabeležile.

– Nismo se dobro razumeli, trebalo je da pokupim tu loptu. Čak sam i viknuo: „Moja!“ Međutim, Mušidi na kome je bio Miler, pojavio se niotkuda i uzeo tu loptu. Moja greška – priznao je Gavrilović i još jednom istakao koliko mu znači što igra pored igrača kakav je Novica Veličković.

– On je tu najstariji, preiskusan, doktor košarke. Uči nas, svaki njegov savet je zlata vredan. Uostalom, i protiv Mege ste videli koliko nam znači.

Iz aktuelnosti, prešli smo na opštu priču. Gavrilovićeva ide iz Kragujevca – gde je već sarađivao sa trenerskim tandemom Nikolić-Marković, preko Kalifornije, Dinamika, do Partizana u kome neretko kreće u startnoj petorci.

– Kad je trebalo da potpišem prvi profesionalni ugovor sa Radničkim, odlučio sam da odem u Ameriku, jer tamo dobiješ „dva u jedan“, sport i obrazovanje. Nikad ne znaš šta može da se desi u životu, da li će uspeti u sportu. Bilo je dobro, osim što sam u poslednjoj godini imao povredu ramena. Inače, meni više prija evropska košarka. U Americi je igra mnogo brža, igra se dosta jedan na jedan.

Kad je diplomirao na univerzitetu Južna Kalifornija, vratio se kući.

– Trener Nikolić, koji je tada vodio Dinamik, rekao mi je šta očekuje od mene, kakav mu je plan. Svidelo mi se. Uostalom, to što je Dinamik za samo dve sezone iz Prve B lige došao do ABA 2, dovoljno govori koliko je to bila zdrava priča. Sada isto sarađujem sa Nikolićem, sve ide svojim tokom, nadam se dobrim.

Iz sistema u kome je bitan napredak igrača, došao je u jedan u kome su pobede i borbe za trofeje tradicija. Ta vrsta pritiska mu ne smeta.

– Kao klinac sam navijao za Partizan, otac me učio da navijam za crno–bele. Znao sam gde dolazim, da se ovde očekuju pobede, bez obzira na sve. To je veliki klub, sa ogromnom tradicijom. Bilo je malo treme, ali one pozitivne. Ona je uticala da krenem od toga da budem igrač zadatka i da odbranom gradim samopouzdanje u napadu i oslobađam se te treme. Sada je sve ok.

Dodao je:

– Američka škola mi je pomogla da gledam košarku iz neke druge perspektive. Ovde je važna timska odbrana, pomeranja u kretnjama... Tamo je sve više individualno, sve je jedan na jedan. Možda je sada moja prednost što sam navikao da čuvam i brže i jače od sebe. To mi daje dodatnu motivaciju i prednost u ABA.

Dobro je i to što igru Partizana kreira još jedan američki đak, Najdžel Vilijams-Gos.

– Razumemo se, dosta komuniciramo na terenu i van njega. I on i Miler su odlični – kaže Gavrilović.

Zaključujući priču 24-godišnji Kragujevčanin je rekao:

– Znam da sve dolazi iz rada i trudim se da kroz trening napredujem, da uvek idem korak dalje. Svestan sam da uvek može bolje i više, Partizan će igrati mnogo bolje. Već se vidi koliko smo napredovali od početka sezone – zaključio je Gavrilović.